Da li i kako se smije skratiti namaz ako nisi putnik, znači kući sam, i da li smijem na primjer klanjati samo farze?

Ovo su dva različita pitanja. Skratiti namaz se može samo na putu. Zapamtite jedno veliko islamsko pravilo, skraćivanje namaza može biti samo kad je čovjek musafir. Šta znači skratiti namaz? Ne znači da skratimo namaz nismo klanjali sunnete. To nije skraćivanje. Skraćivanje namaza jeste da se podne klanja samo dva rekata. Tako je radio Božiji Poslanik kad je bio na putu. Ikindija se klanja samo dva rekata. Sabah se klanja dva, podne dva, ikindija dva, akšam tri i jacija dva. Znači četverorekatni namazi se popolovljavaju. To je skraćivanje namaza. I to jedino može i jedina situacija na planeti kada je čovjek musafir.

Znači ako čovjek putuje putovanjem koje je duže od nekih osamdesetak kilometara, nakon što izađe iz grada u kojem on živi, ima mogućnost da namaze skraćuje. Znači podne na dva, ikindiju na dva, jaciju na dva, sabah ionako je dva, akšam klanja tri.

To je jedna stvar. Druga stvar kaže može li čovjek da klanja samo farze, da ne klanja sunnete? Ako ima potrebu za tim, može. I to nije kraćenje namaza. Ako klanjamo farze, četiri rekata podne, četiri ikindiju, klanjamo sabah dva rekata, akšam tri, jaciju četiri, to nije kraćenje namaza. To je klanjanje propisanih farz namaza bez klanjanja nafile i dobrovoljnih namaza.

Pa su to dva različita potpuno termina. Nikada ne možemo kratiti namaz osim na putu, a izostavljati sunnete možemo i na putu i kod kuće, bitno je da klanjamo farze, a sve uz što to ide dodatno da klanjamo znači sunnete, potvrđene sunnete, nafilu, sve je to dobro, ali nije obaveza zato se i zovu dobrovoljni namazi, nafila.