Da li na putu mogu skratiti podne i ikindiju u podnevskom vremenu, ako postoji mogućnost da stignem kući u ikindijskom vremenu?

Znači imamo situaciju kada čovjek na putu i kao musafir on ima pravo da skrati namaze, da podne klanja dva, ikindiju dva, ali ako ima i potrebu da klanja i da ih spoji, pa u podnevskom vremenu klanja i podne i ikindiju. A doći će kući možda u ikindijskom vremenu. Mi ponavljamo ono naše poznato pravilo, čovjek kada je na putu ima pravo da skraćuje namaze. Podne klanja dva, ikindiju klanja dva. Skraćuje. Ali ako ima i potrebu, onda nema smetnje da da i spoji namaze. E sad, ako čovjek je skoro pa uvjeren da će doći kući u ikindijskom vremenu, onda nema potrebe da spaja namaze. Ali ako postoji doista opravdan razlog, nije siguran, postoje određeni faktori koji bi se mogli desiti na putu pa da ne mogne znači kod kuće stići na ikindiju, onda nema smetnje da čovjek kada bude klanjao podne i skrati namaze i da ih spoji. Znači kratimo namaze kada smo na putu, klanjamo podne dva, ikindiju dva. Ako imamo potrebu, ako će nam to olakšati putovanje, ako će nam to olakšati znači boravak na putu, imamo pravo u podnevskom vremenu da pomaknemo ikindiju i da je odmah nakon podne klanjamo. Klanjamo podne dva rekata, predamo selam, ustanemo i klanjamo dva rekata ikindije i mi smo ako Bog da do akšama mirni. Ali ako je to neko da kažemo normalno putovanje, vraćamo se kući, ostalo je još do ikindije sat i po, dva, onda nema smetnje da odgodimo ikindiju i da je klanjamo kod kuće.