Šta je bolje musafiru: da klanja potpun namaz ili da koristi olakšicu i da krati namaze?

Čovjek kada je musafir, ako putuje 80 kilometara i dalje, ima pravo da krati namaze. E sada je pitanje je li to bolje ili nije? Generalno ako pogledamo u praksu Božijeg poslanika, nikada nema hadis da je Božiji poslanik na putu klanjao pun namaz. Božiji poslanik dok bi krenuo na put i izašao iz Medine, on bi počeo kratiti namaz i sve dok se ne bi vratio u Medinu on bi kratio namaz. Tako da, na osnovu toga, dio učenjaka je smatrao da je obaveza kratiti namaz. A džumhur učenjaka je smatrao da je bolje kratiti namaz, čak da je pokuđeno klanjati pun namaz. Tako da, insan kada je na putu, Allah dželle šanuhu, Gospodar Zemlje i nebesa, olakšao mu je da čovjek namaz podne klanja dva rekata, ikindiju dva, akšam ostaje tri, jacija se klanja dva, sabah svakako dva. Tako da je to olakšica. Poslanik kao najbogobojazniji Allahov rob, on kada bi išao na put, sve dok se ne bi vratio u Medinu, klanjao bi skraćeno namaze. Tako da je neispravno po određenom dijelu učenjaka namaz koji se klanja pun na putu je neispravan. Ovo sve opet govorimo o situaciji kada čovjek sam klanja ili on ljude predvodi u džematu. Ali ako insan na putu dođe u džamiju gdje ljudi klanjaju četiri rekata, on nema druge opcije osim da klanja za njima četiri rekata. Znači, kada je insan na putu, bolje je, ljepše je, pohvalnije je da čovjek koristi olakšicu kraćenja namaza. Podne klanja dva, ikindiju dva, jaciju klanja dva, akšam ostaje tri, sabah ostaje dva.