Radim kao vozač kamiona, odsutan sam od kuće 20-25 dana i udaljen 1000 kilometara. Da li mi je dozvoljeno da skraćujem namaze tih 25 dana?

Osoba koja vozi kamion i daleko je od svoje kuće više od 80 kilometara, ovdje kaže daleko sam od svoje kuće 1000 kilometara. Ona se od onog momenta kada čovjek je krenuo od kuće i zna da će putovati dalje od 80 kilometara, kada izađe iz svog grada, kada izađe iz svog naselja, on se već smatra musafir i namaze pohvalno i te kako pohvalno, a dio učenjaka je smatrao i vadžib, da namaze skraćuje. Podne samo klanja dva, ikindiju dva, akšam tri, jaciju dva, sabah dva. Govorimo o farzima.

E sada, znači čovjek koji je musafir može i treba i pohvalno je, dio učenjaka je rekao da je obaveza, na putu skraćivati namaze. I to je bila kontinuirana praksa Božijeg poslanika alejhi selatu ve selam. E sada ostaje drugo pitanje, a to je vozači u datom momentu nemaju vremena da se zaustave. Na određenim parkinzima je nečisto, nema vode, nemaju gdje abdestiti i tako dalje. Ako postoji potreba i mogu skratiti namaze i mogu ih spojiti. Šta to znači? Znači podne se može klanjati zajedno sa ikindijom, a akšam zajedno s jacijom. Bez obzira, može se ikindija pomaknuti pa je da je klanjamo zajedno sa podne.

Znači vozač je vozio, nastupilo je podne, zaustavi se, abdesti lijepo, klanja dva rekata podne namaza, preda lijepo selam, ustane, prouči ikamet, klanja još dva rekata ikindije i do akšama više se ne mora zaustavljati. Kada se ponovo zaustavi, klanja akšam tri rekata, preda selam, klanja jaciju dva rekata, preda selam. Znači na putu uvijek možemo skraćivati namaze, a ako imamo potrebu možemo ih spojiti. Podne ćemo spojiti sa ikindijom, a akšam sa jacijom. Podne i ikindiju možemo spojiti i u podnevskom vremenu ili u ikindijskom vremenu. Akšam i jaciju ćemo spojiti, možemo ih spojiti i u akšamskom vremenu, a možemo ih spojiti i u jacijskom vremenu.