Šta mi je bolje na putu? Šta je od sunneta Božijeg Poslanika, da se pridržavamo spajanja namaza i kraćenja ili da klanjamo namaz potpuno?

Kada je u pitanju šta je bolje na putovanju, kratiti namaz ili ne kratiti? Onda kažemo svakako da je bolje kratiti namaze. Čak je dio učenjaka smatrao da je obaveza kratiti namaze na putu. Dio učenjaka je smatrao čovjek koji je putnik mora kratiti namaze. Ali inšallah biiznillah možda je to malo i prežestok stav, ali da je sunnet apsolutno da. Nikada nije zabilježeno da je Božiji Poslanik bilo gdje na putu klanjao pun namaz. Božiji Poslanik kada god bi bio musafir, klanjao bi namaz musafirski, podne bi klanjao dva rekata, ikindiju dva, a jaciju bi klanjao isto dva. Akšam i sabah ostaju isto. To je u pogledu kraćenja namaza, kažemo da je to prioritetnije. Ako bi insan klanjao pun namaz, inšallah biiznillah njegov namaz je ispravan, ali je mnogo, mnogo prioritetnije kada smo na putu da prihvatimo olakšicu Uzvišenog Allaha pa da klanjamo dva, ikindiju dva, jaciju dva.

E sada ostaje drugi momenat, a to je spajanje namaza. Mi smo više puta govorili da se spajanje namaza vezuje za potrebu. Ako čovjek putuje, on će kratiti namaze. Ali ako ima i potrebu, možda je se zaustavio negdje na lokalitetu gdje ima džamiju, ima abdesthanu i možda nakon toga više dugo neće imati džamiju, ili pada kiša, ili negdje žuri, onda je najbolje da odmah iskrati i spoji namaze, podne sa ikindijom, akšam sa jacijom, ali rekli smo da je to vezano za potrebu. A druga je stvar kratiti namaze. Kad god smo musafiri, putujemo preko 80 kilometara, treba da kratimo namaze i dio učenjaka je smatrao da je to obaveza. Podne da klanjamo samo dva, ikindiju dva, jaciju dva.