Šta su mezhebi i zašto dolazi do razilaženja među islamskim učenjacima?

Poštovani Peziću, želio bih ako možete jednom prilikom da nam pojasni pojasni šta su mezhebi i njihova razilaženja. Jer često vidimo u vašim videima kao na primjer jedni smatraju ovako a drugi onako.

Ovo je jedno pitanje koje iziskuje znači sigurno i ako treba možda i sahat vremena da se govori šta su to mezhebi, pravne škole i zbog čega se mezhebi razilaze. Ono što možemo kazati generalno Allahov Poslanik alejhi selatu veselam za svoga života ashabima je u mnogim nekim pravnim pitanjima dozvoljavao to što su oni zauzimali različite stavove. I samim time to je bio neki početak nastanka pravnih škola. Nakon smrti Božijeg Poslanika dolaze ashabi, nakon toga dolaze tabeini i već u tim nekim epohama lagano nastaju pravne škole. Ebu Hanife, imam Malik, imam Šafija, imam Ahmed. U osnovi to su bili imami, veliki učenjaci, veliki pravnici. Nisu oni ciljali da osnuju oni kažu evo ja osnivam pravnu školu, ali jednostavno to su bili toliko veliki autoriteti da su njihovi učenici toliko od njih učili, toliko su širili njihovo znanje da je se formirala neciljano pravna škola. Pa tako se pojavio imam Ebu Hanife, imao je svoje učenike koji su od njega učili, toliko su prenijeli njegovo znanje da je se znači neciljano formirala formirala pravna škola. Isti je slučaj sa imamom Malikom, isti je slučaj sa imamom Šafijom, isti je slučaj sa imamom Ahmedom rahmetullahi alejhi. Tako da te pravne škole su nastale hajde da kažemo neciljano. Jednostavno nastale su same po sebi zato što su to bili veliki učenjaci, veliki imami i njihova su se mišljenja toliko prihvatila da su se formirale pravne škole.

E sada zašto dolazi do razilaženja kod učenjaka? Postoje možemo slobodno kazati knjige koje su napisane o tome, razlozi razilaženja i različitih stavova kod islamskih učenjaka. Prvenstveno ovo se odnosi na pravo, na fikh. Islamski učenjaci četiri pravne škole kada je u pitanju akidet imali su istu akidu, ali u pogledu fikha su imali u mnogim pitanjima različite stavove. Nekada su stavovi bili zasnovani na tome zato što neko od imama je do njega je došao neki hadis Božijeg Poslanika a do nekog drugog imama nije došao, jer se tada tek kompletirale hadiske zbirke. Ili je možda do nekoga imama došao hadis al ga je smatrao daif, a drugi imam ga je smatrao sahih. Nakon toga samo razumijevanje tekstova, da li Kur'ana, da li sunneta, itekako podložno je različitim razumijevanjima i shvatanjima. Način kako da čovjek pomiri prividnu koliziju među argumentima. Razilaženje u tome da li je određeni dokaz derogiran, da li nije derogiran. Sve su to da kažemo različiti pogledi.

Imamo u šerijatu primarne primarne izvore šerijata na koje se vraćaju imami mezheba: Kur'an, sunnet, konsenzus i analogija. A nakon toga imamo sporedne izvore u pogledu kojih su se imami mezheba razilazili. Primjera radi imam Malik je smatrao da je jedan od izvora šerijata postupci stanovnika Medine. Pošto je on rođen u Medini i on je smatrao da postupci stanovnika Medine su izvor šerijata. Sva trojica drugih imama su smatrali da to nije ispravno. I samim time nekada imam Malik zauzme stav, a sa njim se ne slažu drugi imami, a to je zasnovano zato što imam Malik imao jedan sporedni izvor kojeg oni nisu prihvatili. Tako da normalna je stvar da u pogledu fikskih pitanja učenjaci imaju različite stavove i mnogo je faktora koji su uzrokovali da su oni zauzimali različite stavove, a cilj svih njih je bio da dođu do istine.