Jedna sestra govori o vitr namazu, pa njoj je jedna mualima rekla tako, pa ona ima jednog rođaka koji je studirao u Egiptu i tako dalje, pa je rezime pitanja: ko je sad u svemu tome u pravu, jedni kažu da se vitr namaz može klanjati kao akšam, jedni kažu da se ne može?

U svakom slučaju, opet se vraćamo da su to pitanja u kojima su mezhebi zauzeli različite stavove. Hanefijski mezheb je dozvolio da se klanjaju vitr, vitr namaz ako ćemo klanjati tri rekata da klanjamo onako kako se klanja akšam namaz. S druge strane mi imamo vjerodostojan hadis da je Allahov Poslanik, alejhi selatu ve selam, zabranio da se klanjaju vitri na način kako se oponaša akšam. Tako da može se desiti da u datom momentu mezheb zauzme određen stav na osnovu određenih drugih argumenata koji su možda općeg karaktera, a da ostavi određene hadise u kojima se određena stvar naređuje ili zabranjuje.

Tako da bez bez obzira što neko kaže ja sam studirao, ja sam učio, takav mezheb zauzima stav, mi pokušavamo u životu da ljude vezujemo za govor Božijeg Poslanika, alejhi selatu ve selam. Tako da vjerodostojni hadisi potvrđuju da je Allahov Poslanik zabranio da se akšam klanja poput vitara. Mi to nećemo činiti, ali isto tako tolerišemo ljude koji su odrasli u jednom podneblju gdje se praktikuje hanefijski mezheb i ljudi tako klanjaju. Čak šta više, šejhul-islam Ibn Tejmijje kada su ga pitali da li insan da ode, da se odazove, da bude imam u džamiji gdje će morati ljudima klanjati po hanefijskom mezhebu vitr, on je kazao da da to prihvati i da im klanja vitr namaz onako kako oni klanjaju.

Tako da znači to je pitanje u pogledu kojeg islamski učenjaci, pravnici, mezhebi imaju različite stavove. Lično sam stava da osoba koja klanja tri rekata ili će klanjati sve tri rekata odjednom bez zaustavljanja, ili će klanjati dva rekata pa će klanjati, zaustaviti se, sjesti, proučiti etehijjatu, salavate, predati selam, pa će ustati i klanjati treći rekat. Znači neće praviti ono sjedenje samo etehijjatu, ustati na treći rekat. Ali isto tako moramo znati da je to stav mezheba, da su ljudi odrasli u takvom ambijentu, u takvom podneblju i treba to uvažiti i tolerisati.