Jedan brat nam je napisao malo duže pitanje, uglavnom kritikovao je, a i govorio je o našoj metodi odgovora ljudima prilikom ovih pitanja. Pa evo na početku kaže: "Ovo vam šaljem ovako privatno bez pisanja po Facebooku i ovim društvenim mrežama. Imam i ja malo ovog našeg islamskog obrazovanja pa često puta budem pitan o nečemu, a kažu Pezić kaže pa navedu neki vaš odgovor." U svakom slučaju brat je sugerisao da prilikom odgovora na pitanja odgovore bi trebalo da uvijek citiramo stavove mezheba, stavove učenjaka, njihove dokaze kako bi kao ljudi imali eto uvid i u druge stavove.

Generalno gledajući, pitanje izdavanja fetvi odnosno odgovaranja ljudima na odgovore je pitanje u pogledu kojeg postoje metode i načini. Kome se čovjek obraća, ko je onaj ko postavlja pitanje, koliko ima znanja, šta sve razumije. Ja lično sam stava da ljudima ne treba u pogledu svih pitanja iznositi mezhebe, stavove učenjaka i njihove dokaze. Stava sam da običnim masama, ljudima koji nemaju mnogo šerijatskog znanja, dovoljno je samo kazati da li je nešto dozvoljeno ili ne. Čak nisam stava da nema potrebe da im se svaki put i dokaz spominje. Jer nekada ljudi i ne razumiju dokaz niti način dokazivanja i da bi nekada za određeno pitanje samo pojasnili dokaz i način dokazivanja trebalo bi nam sigurno jedno deset ili petnaest minuta. Tako da ja kada odgovaram ljudima na pitanja odgovaram kratko, bez detaljisanja, osim u situacijama kada znam da je na našem podneblju zastupljen određen stav, a mi zastupamo drugačiji stav na osnovu određenih dokaza, tada spomenem da ima drugo mišljenje, koje ima svoju težinu, zašto, kako se ljudi ne bi zbunili.

U protivnom smatram da je dovoljno da čovjek samo kaže u pogledu ovog pitanja ovo je ispravno, ovo je tačno, nekada spomenuti dokaz i to je to. Poštujem i uvažavam ljude koji imaju i drugačiji pristup, ljude koji citiraju mišljenja svih učenjaka pa njihove dokaze pa odgovor na to i na kraju preferirajuće mišljenje, ali apsolutna velika većina naših ljudi na našem podneblju ne razumiju takav način i čak šta više nekada ih to može i zbuniti. Pročita šest stavova i njihove dokaze i na kraju ne zna više ni kuče ni šta će, kakav je to islam, učenjaci imaju toliko stavova i toliko mišljenja, toliko argumenata. Tako da smatram da običnim ljudima, nama, običnoj masi treba samo iznijeti propis, eventualno spomenuti ko je zastupao taj stav, eventualno spomenuti dokaz. U situacijama ako je to baš odskače od podneblja u kojem se živi, u kojem je zastupljen određen fikhski stav, ukazati da postoji razilaženje i da ljudi razumiju tako to pitanje.