Možete li nam pojasniti ajet: "I o Allahovim blagodatima kazujte"? Gdje je granica između govora o Allahovim blagodatima i nadmenosti ili hvalisanja?

Kažu islamski učenjaci, znači pitanje je Allah dželle šanuhu kaže i o Allahovim blagodatima govorite. Dobro, gdje je tu razlika da čovjek ne daj Bože ne počne se hvaliti na način da jednostavno da se time kao što je došlo ovdje osjeti nadmenost. Kako da napravimo razliku u svemu tome? Šejh Ibn Baz i drugi učenjaci su kazali, koliko se sjećam čak i Ibn Kesir i drugi mufessiri su kazali, Ibnul-Kajjim rahmetullahi alejhi, da čovjek kada govori o Allahovim blagodatima pripisujući ih Allahu, želeći da poveća zahvalnost Allahu, onda je to govor o Allahovim blagodatima na ispravan način.

Kada čovjek kaže hvala uzvišenom Allahu, Allah mi je olakšao da položim ispit. Hvala uzvišenom Allahu pa mi je podario suprugu. Hvala uzvišenom Allahu koji mi je podario porod. Molim Allaha da me učvrsti i da me učini zahvalnim. Molim ga subhanehu ve te'ala da mi podari berićeta u blagodatima. Molim ga da budem zahvalan i tako dalje. Pa govoriti o blagodatima u želji da se zahvalimo Allahu, to je ono na što se odnosi ovaj kur'anski ajet.

Ali isto tako pripisivati te blagodati možda sebi ili s druge strane oholiti se nad drugima pa kaže ja imam auto, ja imam kuću, ali ne pripisuješ to Allahu, oholiš se nad drugima, onda je to nešto što je pokuđeno, što čovjek ne bi trebao nikako da radi. Pa znači govoriti o Allahovim blagodatima na način da želimo da zahvalimo Allahu to je ono što je potrebno i na to se odnosi ovaj kur'anski ajet. Govoriti o blagodatima na način da ih pripisujemo sebi, da se oholimo, a ne da zahvaljujemo Allahu, to je ono što je, to je ono što je pokuđeno.