Nakon što obavim namaz, vratim se na sedždu i ostanem u tom položaju tako dugo i često mi se desi da tako zaspim. Da li je to ispravno?

Pitanje je da li je propisano i da li je potrebno da čovjek kada završi namaz da se ponovo vrati na sedždu i da tako dovi, ibadeti i tako dalje. Sedžda je ibadet znači samo kada je sastavni dio ili namaza, ili je to tilavet sedžda, ili je to šukr sedžda, sedžda zahvale. Znači u islamu imamo ove tri vrste sedžde. Sedžda u namazu. Čovjek klanja, išao je na sedždu, na svakom rekatu dvije sedžde. Ili je to sedžda kada činimo sedžda tilavet. Učili smo Kur'an i naiđemo na mjesto u Kur'anu gdje se treba činiti sedžda. I to je ibadet. I treća situacija jeste da je propisano čovjeku ako mu se desi neka velika blagodat, znači obavijeste ga o nečemu, prošao si ispit, ozdravila ti je majka i tako dalje. Pohvalno je i propisano da čovjek padne na sedždu i da zahvali Allahu tebareke ve te'ala. To su tri vrste sedžde koje su ibadet. Mimo toga, biti na sedždi nije ibadet.

Tako da ovaj postupak ove naše sestre, da nakon što završi sa namazom ode na sedždu i ostane toliko dugo da nekad zna i zaspati na sedždi, je neispravno. Znači ako želimo biti na sedždi onda to treba da bude unutar i u sklopu namaza. Da bude u sklopu namaza, ali ne da zaspimo. Tako da, ako se ovdje sada misli, završili smo namaz pa onako se vratimo na pozu sedžde da možda nekome tako odgovara da leži, to onda ako nema nikakvu vjersku dimenziju, ne možemo reći da je zabranjeno, ali je bolje izbjegavati kako se ljudi drugi ne bi povodili za nama. Ali ako se to radi iz ubjeđenja "mi smo završili namaz, e sad idem još uraditi jednu dodatnu sedždu kao ibadet da se približim Allahu", nije ispravno. Znači sedžda je ibadet samo u tri situacije: ili u namazu, ili sedžda prilikom učenja Kur'ana (tilavet sedžda), ili sedžda zahvale. Mimo toga nije propisano činiti sedždu.