Zašto u svojim odgovorima na društvenim mrežama često koristite zamjenicu "mi" umjesto "ja"?

Jedno duže pitanje, poprilično kulturno pitanje, gdje naša jedna sestra kaže: 'Primijetila sam da kada pišete o sebi pišete mi, u više navrata. Kada ste nekome odgovarali napisali ste mi i tako dalje, pa kao šta je to? Oprostite mi što ovako direktno zalazim u stvari koje me se možda i ne tiču.' Znači jedna sestra je primijetila da mi kada na određenim komentarima putem Facebooka pišemo, napišemo mi. Pa je znači pitanje zašto govorimo na takav način. Prva stvar, dobro je i kazala ova naša sestra, kaže možda se petljam tamo gdje me se ne tiče. Da, definitivno, apsolutno, čovjeka ne treba da se tiču takve stvari. Neko o sebi kaže mi, neko o sebi kaže ja, to se nas ne tiče. To je njegovo potpuno pravo u islamu. Da li se mi slažemo ili ne, to je druga stvar, ali da li treba da ga pitamo, da ga prozivamo, da nas interesuje, apsolutno ne. Allahov poslanik kaže od ljepote i savršenstva čovjekovog islama jeste da se kloni onoga što ga se ne tiče. Šta mene briga što tamo neko o sebi kaže mi? Mene to ništa ne interesuje. Druga stvar, ne treba očekivati od daija da su ljudi nepogrešivi. Iako prihvatili da je to greška, dobro, svakome se dešava da pogriješi. Evo neki daija za sebe kaže mi, i evo mi smo rekli da je to greška. Ne smijemo praviti od ljudi takav kult, ne smiješ pogriješiti. Ne, svi mi imamo grijeha, svi mi imamo grešaka, neko manje, neko više, neko tajno, neko javno. Šta ako je i taj daija pogriješio? Evo rekli smo da je greška, pa nije nepogrešiv. I taj daija može pogriješiti. Treća stvar, treba da imamo lijepo mišljenje jedni o drugima. Ako je negdje nešto neko uradio ili rekao, kao što je rekao Omer radijallahu te'ala anhu, sve dok možeš bratu muslimanu za njegov postupak ili njegove riječi naći ispravan izlaz, pokušaj to shvatiti na ispravan izlaz. Ako neko za sebe kaže mi, mi ćemo to pokušati shvatiti na najbolji mogući. Ima li ikakav dobar način da to možemo shvatiti? Možemo svakako shvatiti da čovjek kaže govorim o sebi i ekipi ljudi koji zajedno sa mnom rade. Ne želim da trud određene stranice pripisujem samo sebi, već jednostavno kažem mi, kao ekipa koja vodi ovu stranicu, ima ih više administratora, ljudi, mi stavljamo se u poziciju da znači čovjek ne želi da sav trud određenog projekta pripisuje sebi, već želi da ga pripiše jednom timu ljudi. Možemo li to tako razumjeti? Pa možda i nije to neko dobro razumijevanje, ali može se razumjeti. Dobro, tako ćemo shvatiti. Isto tako u duhu jezika nema smetnje ispravno potpuno gramatički i književno da čovjek kada govori o sebi i o svojim projektima da govori u množini. I zadnja stvar, konkretno kod mene, ja kada nekome nešto govorim lakše mi je da kažem mi, pokušavajući da cijeli projekat prikažem kao kolektiv, nego da kažem ja. Pa da me sutra neko kaže: 'Malo, malo ja, malo, malo ja, ti uvijek o sebi, malo, malo ti, malo, malo ti.' Više volim da mi prigovore da kažem mi, zato što se pripisujem kolektivu, nego da mi kažu ti si egoista, pun si znači umišljenosti, šta god, ja sam, ja sam, meni, moj i tako dalje. Znači više volim da govorim u množini nego u jednini. Da li to nekom odgovara ili ne, da li to neko prihvata ili ne slaže sa mnom, znači to je pitanje podložno različitim razumijevanjima gdje moramo imati tolerancije jedni prema drugima.