Možeš li na nekoj od svojih emisija ukratko objasniti na kojem stepenu treba da bude jedan musliman da bi recimo u današnjem vaktu komentarisao objave daija po Facebooku, ispravljao njihove greške i tako dalje? Prije svega radi koristi korektnim muslimanima koji se rijetko upuštaju u takve avanture.

Generalno braćo moja draga i cijenjene sestre, mi smo narod, mentalitet naš balkanski je čudan mentalitet koji daje sebi za pravo da se upušta u diskusije i komentarisanja pitanja koja nikada čuli nismo i ne poznajemo ih. Tako da nevezano za daije i bilo koju drugu struku, nema smisla da čovjek dođe na forum gdje razgovaraju medicinari, doktori, kardiolozi i ti kažeš: "E ja se s vama ne slažem." Jednostavno to je i nekulturno i nema nikako, nelogično je.

Ista je stvar i kada je u pitanju vjera. Znači insan, pogotovo kada je u pitanju vjera, ako je čovjek poznat po 'ilmu i po znanju, kompetenciji, napisao određenu stvar. Prvo je pitanje jesmo li mi to pitanje ikada čuli? Jesmo li o tome čitali? Znamo li to pitanje? Da li razumijemo stvarnost u kojoj je napisano to pitanje? Da li poznajemo stavove učenjaka po tom pitanju? Možda je čovjek napisao određenu stvar, propis, odabrao je jedno mišljenje preferirajuće. Možda postoji razilaženje kod učenjaka, ali on preferira to mišljenje. A znamo situaciju ako su pitanja takve prirode da se ulema razišla, da ne trebamo ljude napadati i kritikovati ako su odabrali određen stav koji ima svoju težinu, ima svoje dokaze.

To nas sve vodi u pravcu da čovjek, ako želi nešto da komentariše, prva stvar treba sebi da postavi pitanje: "Jesam li kompetentan? Znam li, jesam li čitao?" To što nešto prvi put čujem ne znači da je neispravno. Pa znači čovjek treba sebi da postavi pitanje: "Jesam li pozvan? Ko sam? Zašto da komentarišem? Imam li kompetenciju?" To su znači prva stvar.

Druga stvar je način i metoda. Evo neko je napisao, daija je napisao neki stav, propis ili njegovo zapažanje. Ipak mora ostati respekt, uvažavanje i poštivanje. Nećemo koristiti termine: "Ne znaš, smoto, što si, trebaš ovako, što..." Ne. Znači opet treba bez obzira, treba kazati: "Uvaženi daija, profesore, možete li nam pojasniti zbog čega? Prvi put to čujem, dosad se nisam susretao s tim pitanjem. Možete li nam kazati literaturu u kojoj bi mogli dodatno pročitati nešto na tu temu? Hvala vam mnogo, izvinite" i tako dalje. Znači moramo paziti na kulturu izražavanja, makar se s nekim u nečemu ne slagali.

A isto tako da znamo svoje granice, kompetencije. Da li ono što je čovjek napisao, da li smo mi o tome čitali, da li smo studirali, da li to znamo i tako dalje. Tako da to su te neke glavne stvari koje bi čovjek trebao da pazi prilikom komentarisanja. Ovdje je došlo konkretno znači postova i propisa naših daija. Znači ako je čovjek poznat po kompetenciji, poznat po vjeri, ako je napisao određenu stvar koja je nama nejasna, ne razumijemo je, prvi put je čujemo, onda treba da na pažljiv način da postavimo potpitanje: "Uvaženi profesore ili efendija ili hafize ili možete li nam pojasniti dodatno, gdje u određenim knjigama možemo dodatno o tome pročitati, na osnovu čega, ima li drugo mišljenje" i tako dalje. Kulturno, lijepo, blago, bez obavezivanja. Nikome nije obaveza da vam to, da vam to pojasni.