Da li je validan namaz ako ga naklanjavam tek kada muž dođe s posla jer imam bebu?

Prije nekoliko mjeseci sam počela da klanjam, hvala Allahu, nisam ispustila ni jedan namaz. Imam bebu, nekad kad smo sami sa bebom ne mogu da klanjam namaz u propisano vrijeme. Ja naklanjam kad muž dođe kući s posla. Da li je takav namaz validan?

Ja sam stava da ne postoji u islamu nešto što se zove naklanjavanje. Naklanjavanje postoji samo u dvije situacije: kada zaboravimo namaz i kada ga prespavamo. U protivnom namaz se mora klanjati u namaskom vremenu. Znam, razumijem, roditelj sam, znam šta znači dijete, ali isto tako uvijek znam da se dijete može zabaviti nekoliko minuta. Znači da li kada zaspi, da li ćemo mu dati nešto da gricka, da jede, da sluša, da gleda i tako dalje, ali uglavnom da se obavi ako ništa samo farz, ali se mora namaz obavljati u propisanom namaskom vremenu. Za mene ovo nije znači ispravno kada je u pitanju naklanjavanje zbog toga što ne možemo ostaviti dijete. Dijete se može staviti pored sebe u neki stalak, u ljulju, u ne znam ni ja u te neke savremene načine gdje se dijete može malo zabaviti, ljuljati, žena da klanja farz. Znači da ne duži, da uči na prvom rekatu Fatihu i Kul huvallahu, na drugom Fatihu i Kul e'uzu bi rabbin-nas, sav taj njen namaz trajaće inšallah pet, šest ili sedam minuta. Mislim da svaka majka kada se potrudi može ako Bog da naći toliko vremena da se dijete malo ostavi pored sebe, da se zabavi, da malo zaspi, da mu se da duda, da mu se da flašica, da mu se da nešto čime će se malo zabaviti dok majka obavi namaz.