Da li je dozvoljeno kupiti stan preko islamske banke po principu "murabeha" (banka kupi stan, pa ga proda klijentu uz profit na rate)?

Znači imamo situaciju sljedeću. Čovjek želi da kupi stan. Stan vrijedi 100.000 eura. Odlazi, vidi da mu se taj stan sviđa, kaže banci: "Idite vi kupite taj stan. Kada ga vi kupite, prepišete ga na sebe, postane vaše vlasništvo, prodajte ga meni, a ja vam odobravam da zaradite, prodajte ga meni za 120.000." Da li je to ispravno ili nije?

Moj savjet je možete na internetu naći u časopisu El-Asr broj 58 u januaru 2014. imamo tekst od našeg doktora Hakije Kanurića koji se zove Murabeha. Prodaja po narudžbi kupljene stvari uz profit. Prodaja po narudžbi kupljene stvari uz profit. To je to. Prodajemo stvar koju je neko nama rekao idi kupi, ja obećavam da ću to nakon toga od tebe kupiti, a ti u svemu tome profitiraj. Da li je to dozvoljeno? Dozvoljeno je uz nekoliko uvjeta. E sad, ovaj brat nam nije iznio te uvjete, nije iznio sve uvjete po kojima radi ova banka, tako da mi možemo kazati ispravno je to ako se ispune sljedeći uvjeti.

Prvi uvjet jeste da banka mora postati vlasnik. Ne može banka reći tebi: "Idi, koliko je stan, mi ćemo uplatiti za tebe 100.000, a ti ćeš nama vratiti 130." To je neispravno. U ovom slučaju banka kupuje, ona postaje vlasnik, nakon toga priprodaje, a čovjek je obećao da će od nje kupiti. Veoma bitno, ovo je škakljivo pitanje i veoma je bitno da ga razumijemo. Razlika je da nam banka kaže: "Idi pogledaj stan, ti kažeš ovaj stan mi se sviđa, evo mi ćemo uplatiti na tvoje ime 100.000, a ti ćeš nama vraćati 130." To je neispravno. Šta je ispravno? Ispravno je da ja kažem banci: "Ovaj mi se stan sviđa, ako ga vi kupite ja obećavam da ću ga od vas kupiti." Oni ga kupe, postanu vlasnici, nakon toga ja potpisujem s njima ugovor, kupujem od vas stan, ako je bio 100.000, ja ću kupiti od vas za 120. Prvi uvjet je da to postane njihovo vlasništvo.

Drugi uvjet je da oni to preuzmu. Znači OK, postali su vlasnici i da oni jednostavno imaju ključeve, znači preuzeli su, preuzeli su robu.

Treći uvjet jeste da kupac, ovaj koji želi da od njih kupi stan, i banka koja posreduje, da je dogovor između njih, između njih obećanje. Ovo je mnogo bitno. Ako bi oni rekli njemu: "Obavezujemo te da kupiš", to je opet problematično. Već on obećaje da će kupiti. Što banku čini da rizikuje, jer se može sutra desiti banka kupi stan, on kaže: "Znaš šta, juče mi babo umro, potrošio sam puno para, ja neću kupiti." A banka kupila stan. Pa je banka rizikovala i možda izgubila novac. Pa znači dogovor između banke i kupca je obećanje. On kaže: "Ja vam obećavam da ću kupiti stan." Ali može se desiti da on i ne kupi stan. Ako bi potpisali sa njim ugovor: "Obaveži se da ćeš od nas kupiti", to je opet sporno. Postoje određena pitanja vezana za ovo pitanje. Jedno od tih pitanja jeste to obećanje, je li obavezujuće ili nije? Ispravno je da to obećanje nije obavezujuće. Ono vjerski treba da ispuniš obećanje, ali ako ne ispuni, oni nemaju pravo zakonski da ga gone.

Isto tako, imaju li oni pravo kao banka da zarade? Po mišljenju četiri mezheba imaju pravo da zarade. Što znači banka kupuje stan za 100.000, postali su vlasnici, dolazi čovjek koji kupuje taj stan, kažu stan je 120.000 zato što ćeš znači na odgodu ćeš plaćati na rate. Pa znači moramo paziti, moramo paziti ovo je itekako osjetljivo pitanje. Dolazimo, kupujemo, oni su kupili stan koji se nama sviđa, mi smo obećali samo da ćemo kupiti, oni postali vlasnici, mi kupujemo i oni nam kažu mi smo platili 100.000, ali vama prodajemo za 120 zato što ćete vi plaćati na rate.

Nije ispravno, nije ispravno da banka kaže čovjeku: "Ako bi kasnio sa ratama, povećaćemo ti svotu." Ona svota koja se dogovori, primjera radi stan je 100.000, kažu prodajemo ti za 130.000. Ne mogu ako okasni sa plaćanjem rata povećati. Mogu poduzeti nešto drugo, ali povećati ne mogu. Znači veoma je bitno ako budete potpisivali takav ugovor da u ugovoru ne smije biti ako okasnim sa plaćanjem rate povećaje se svota. Ne. Može se banka zaštititi na način da traži žiranta. Može se zaštititi da traži neku stvar koju će uzeti od čovjeka da to bude zalog, da to bude hipoteka. Pa ako ti ne isplatiš, imaju tvoji žiranti, ima ono što smo uzeli u hipoteku. Ali ne mogu povećavati cijenu sa kašnjenjem.

To su neke osnovne stvari koje bi čovjek trebao da zna u vezi ovakvog načina poslovanja. Znači, ako imamo banku koja posluje na takav način da nama ako se svidi određena stvar, mi odemo pogledamo je, kažemo banci: "Mi obećajemo da ako vi kupite, mi ćemo to kupiti od vas po većoj cijeni." Oni odlaze, kupuju, ne idemo mi, oni odlaze, kupuju, prepisuju to na sebe, postaju vlasnici. Mi idemo kod njih, kupujemo od njih, a oni nama povećaju, ako je nešto kupljeno za 100.000, mi kupujemo za 120 zato što ćemo to plaćati njima na rate. Oni imaju pravo znači da se osiguraju da ćemo mi to isplatiti tako što će tražiti od nas žiranta i tako što će tražiti da se određena stvar stavi u hipoteku. Ako bi oni rekli: "Idite vi kupite, mi ćemo za vas platiti 100.000, a vi ćete nama vratiti 130", to je, to je neispravno. Moraju oni kupiti i postati vlasnici. Obećanje koje čovjek da je obećanje. Ali ako se čovjek prekrši obećanje, oni ga nemaju pravo zakonski, nemaju ga pravo zakonski obavezati na to. Nadam se ako Bog da da smo razumjeli ovo pitanje.