Već duže vrijeme želim da pišem o jednom problemu. Naime, radi se o glasnoći učenja u namazu dok klanjamo za imamom. Braća daju sebi za pravo da uče poluglasno, da ga ja sasvim normalno čujem šta uči i time me ometa u namazu.

U svakom slučaju jedna sigurno lijepa inicijativa da se progovori na temu da ljudi doista veoma često u namazu, u safu, ometaju druge ljude svojim učenjem. Oni imaju neku naviku da uče poluglasno, do te mjere da dvojica, trojica ljudi lijevo i dvojica, trojica ljudi desno čuju njega šta on uči. Na podne, na ikindiji, na trećem, na četvrtom rekatu i tako dalje. Tako da čovjek vjernik treba da se toga pazi, jer na taj način uznemirava i dekoncentriše druge vjernike. Kaže Allahov Poslanik, alejhi selatu ve selam, u hadisu koji bilježi imam Ebu Davud, a hadis je vjerodostojan: "Doista svako od vas doziva svoga Gospodara. Ne uznemiravajte jedni druge i ne podižite glas prilikom učenja Kur'ana ili ne uznemiravajte jedni druge u namazu." Jasno Božiji Poslanik, alejhi selatu ve selam, bio je u i'tikafu, jer ovaj hadis se kaže Allahov Poslanik bio je u džamiji u i'tikafu. Čuvši neke ljude kako glasno uče u namazu, otkrio je zastor i kazao. Znači Božiji Poslanik je čuo da ljudi u džamiji uče Kur'an. Ovo je dokaz da čovjek ibadetom može druge ljude uznemiravati i da je to zabranjeno. Mi nekada dođeš u džamiju, a u džamiji se uči Kur'an na razglas. I kao to je naše pravo da mi učimo Kur'an na razglas, a vi koji dođete sjedite i šutite. Nije tačno. U džamiju kada se dođe, svako ima pravo da klanja i niko nema pravo da ga uznemirava. Pa pogledajte jasan hadis da Božiji Poslanik kaže: "Nemojte jedni druge učenjem Kur'ana uznemiravati." I čak u namazu. Tako da vjernik treba da se boji Boga i da ne potpadne pod ovu zabranu Božijeg Poslanika, alejhi selatu ve selam, da se malo preispita kada je u pitanju podne namaz, ikindija namaz, treći, četvrti rekat, znači kada imamo neučenje naglas. Čovjeku je dovoljno da uči toliko da sam sebe čuje. A može se učiti u namazu da čujemo sami sebe, a da nas ne čuje onaj koji je do nas. Znači da mičemo samo usta, usne, jezik i da toliko u sebi učimo da čujemo sami sebe. To je dovoljno da bude naš namaz ispravan. Trebamo se bojati Boga da ne budemo, došli u džamiju da uradimo sevap, a mi idemo kući zaradili grijehe što smo druge ljude uznemiravali.