Klanjam isključivo po sunnetu i namaz obavljam u džematu ili džamiji. To džematlijama smeta pa su mi prišli i izokola počeli govoriti da ih to dizanje ruku zbunjuje, ometa, da stršim i tako dalje, i da bi trebali da budemo svi da se isto ponašamo. Šta da radim u takvoj situaciji?

Generalno smatram da je neispravno da nekome smeta različitost u namazu. Znači imamo kao što imamo mezhebe koji smatraju da se ruke u namazu ne dižu, isto tako imamo mezhebe koji su prihvatljivi, ispravni, regularni, validni, koji smatraju da se ruke u namazu dižu. I čak šta više ako budemo gledali sa aspekta hadiske nauke, apsolutno mišljenje o dizanju ruku u namazu je prioritetnije, jače, hadisi koje bilježi imam Buharija i Muslim da je Allahov Poslanik dizao više puta ruke u namazu. S jedne strane znači ne smijemo doći na level, na nivo da nam smeta što neko ne klanja kao mi, što neko praktikuje nešto što je za njega sunnet. Mi smo došli u džamiju, klanjamo za sebe, kako će ko klanjati, da li će nam tako isto smetati ako odemo kod Kjabe? Pa ćemo pored sebe imati jednog čovjeka koji klanja spuštenih ruku, jedan diže ruke, jedan ne diže i tako dalje, da li će nam dole to smetati? Ili da li ćemo se mi dole prilagoditi imamu? Imami u Meki i Medini dižu ruke u namazu. Da li ćemo i mi da ne bi druge ometali početi dizati ruke kao što mi u našim džamijama tražimo od ljudi da ne dižu ruke jer nas to ometa? Da li ćemo mi kada odemo u džamiju, kada odemo u arapski svijet, kada odemo u Kuvajt, kada odemo u Emirate, kada odemo u Saudijsku Arabiju, kada odemo u Meku i Medinu, da li ćemo mi početi dizati ruke kako drugima ne bi smetali? Pa je neispravan pristup da nam smeta i da želimo da budemo jednobrazni. Imamo ljude koji su jednostavno čitali, učili i shvatili su da je dizanje ruku u namazu sunnet. Pa je velika odgovornost na imamima mesdžida i džamija gdje trebaju ljudima pojašnjavati da su to mjesta i pitanja u kojima muslimani moraju tolerisati jedni druge. Moraju tolerisati i moramo se naviknuti da pored nas neko klanja, diže ruke, neko ne diže, neko je spustio ruke i tako dalje.

U sve to, ja lično sam stava, ako su već ljudi došli i izrazili da im to smeta, ja bih to prihvatio. Ja bih to prihvatio kako bi hajde da kažemo održao harmoniju jednog džemata, kako bi možda sutra kada dođe nešto što vidim neispravno kod tih ljudi kako bi imao kredita i mogućnosti da im sugerišem. Ako ja budem stršio u nečemu od njih, onda će to oni smatrati da je to neka nova vjera, tako su naučeni, tako razumiju u svom neznanju i džahilijetu, i onda će me odbaciti. Za razliku ako ja prestanem dizati ruke, onda ću možda sutra imati mogućnost da im ukažem na određene neispravne stvari, sutra ću možda vidjeti da rade određene stvari koje su haram po konsenzusu učenjaka, pa ću imati prilike da im ukažem na takvo znači ponašanje. Tako da rezime odgovora je, lično smatram da je to ako Bog da ispravno, ali onaj ko želi da praktikuje sunnet Božijeg Poslanika onda će prakticirati na jednom hadžu obavlja hadž i umru, na jednom putovanju na umru obavlja samo jednu umru.