Šta ako roditelj nikada nije bio roditelj? Na primjer, otac nije bio zaštitnik svojoj kćeri, nije bio taj koji nas je u džamiju slao, tukao majku, zlostavljao i tako dalje. Da li smo mi obavezni njemu činiti dobročinstvo?

Apsolutno da. Mi dosta puta pobrkamo nekoliko pojmova. Da, roditelj ima obavezu prema djeci, a djeca imaju obavezu prema roditelju. Ali ako je roditelj zakazao u svojoj obavezi prema nama, da li ćemo i mi zakazati u obavezi prema njemu? Apsolutno ne. Mi ćemo biti na Sudnjem danu pitani za svoje postupke prema svome ocu. On će biti pitan za svoje postupke prema nama. Ako je on zakazao, je li on u grijehu, da li mi grijehom da uzvraćamo na grijeh? Apsolutno ne.

Pa je on naš otac, nama je obaveza u granicama koliko možemo, koliko nam on dopušta, da mu činimo dobročinstvo. Da znamo da je to naš otac, nikako da nam ne pada na pamet ne daj Bože da ga se odričemo, već u granicama svojih mogućnosti da mu činimo dobročinstvo. Mi ćemo biti pitani kako smo se ophodili prema njemu, on će biti pitan kako se ophodio prema nama.

Na kraju krajeva, nelogično je da samo očekujemo da činimo dobročinstvo onome ko je nama učinio dobročinstvo. To je jedan vid uzvraćanja. Ali pravo dobročinstvo u osnovi jeste da neko zakaže u svojim obavezama prema nama, a da mi pazimo na svoje obaveze prema njemu. Tako da mnogo je pitanja koja stižu na ovaj kalup: "Majka me ostavila, otac me ostavio, nije ispunio svoje obaveze prema meni, da li da mu činim dobročinstvo?" Apsolutno da.