Radim u Austriji u bolnici kao doktor. Veći dio svog radnog vremena provodim u operacijskoj sali. S obzirom da je plata jako dobra, ja sam već duži period smanjio radno vrijeme na pola radnog vremena da bih što manje namaza propustio. Radim ponedjeljak, utorak i srijedu do 12 sati, a petak sam uzeo slobodan da mogu ići na džumu. Da li je čovjeku koji u ovakvoj situaciji uđe u operacijsku salu i ima težak slučaj, ušao je u 11 sati a izađe u 4 sata, kada je prošlo podne, dozvoljeno spajati namaze?

Šta ćemo kazati takvom insanu? Takvom insanu kažemo da treba da može spajati namaze. Znači osoba u ovakvoj situaciji kada je u pitanju spašavanje ljudskih života, jer smo rekli pravilo je kratiti namaze možemo samo na putu, a spojiti namaze možemo na putu, a možemo ih spojiti i u nekim drugim situacijama ako za tim postoji velika potreba.

U ovom slučaju ako imamo doktora koji radi operaciju koja traje tri, četiri, pet, šest sati, šta ćemo mu kazati osim da mu kažemo da spoji namaze. S jedne strane imamo spašavanje ljudskog života, a s druge strane imamo znači argumente koji ukazuju da je dozvoljeno u potrebi spojiti, spojiti namaze.