Kako su nastale hadiske zbirke ako je Poslanik u nekim hadisima zabranio pisanje hadisa?

Ovo je jedno interesantno pitanje. Da, postoje određeni hadisi u kojima stoji da je Allahov Poslanik, alejhi selatu veselam, zabranio pisanje hadisa. Pa imamo jedan od tih hadisa jeste hadis koji bilježi imam Muslim od Ebu Seida: 'La tektubu 'anni', nemojte pisati ništa ono što ja govorim, 've men ketebe 'anni gajrel-Kur'ani feljemhuhu', onaj ko nešto zapiše od mene a nije Kur'an, znači Kur'an može zapisati, al' ne može mimo Kur'ana, ako je već neko nešto zapisao nek to pobriše. To je jedan hadis, vjerodostojan hadis.

Ali imamo vjerodostojne hadise koje bilježi imam Buharija i drugi, da je Allahov Poslanik, alejhi selatu veselam, i dozvoljavao pisanje hadisa. Imamo više takvih hadisa, onaj poznati hadis jeste da je jedan čovjek iz Jemena, Ebu Šah, bio je kod Božijeg Poslanika pa je Božiji Poslanik održao hutbu, pa se čovjek se pobojao da će to zaboraviti pa je ustao i rekao: 'Allahov Poslaniče, neka mi zapišu, uktubu, upišite mi, zapišite mi', pa je Allahov Poslanik, alejhi selatu veselam, ustao i rekao: 'Uktubu li Ebi Šah, zapišite mu ovo što ste od mene čuli', da on može ponijeti sebi sa sobom u Jemen. Pa je ovaj hadis vjerodostojan.

Imamo hadis Abdullaha ibn Amra ibn Asa, radijallahu te'ala anhu, koji je zapisivao hadise Božijeg Poslanika pa su mu Kurejšije zabranile, rekle: 'Zapisuješ sve što Božiji Poslanik kaže, a on je čovjek, nekada je sretan, nekada je ljut', pa je on prestao pisati. Pa je došao Božijem Poslaniku i rekao: 'Allahov Poslaniče, ja sam pisao pa su mi oni zabranili, rekli su ti si čovjek, nekada si sretan, nekada si ljut.' Pa je Božiji Poslanik pokazao na svoja usta i rekao: 'Piši, tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, iz ovih usta ne izlazi ništa osim istina.' Znači imamo hadise koji zabranjuju, imamo hadise koji dozvoljavaju.

Takođe imamo hadis Ebu Hurejre, radijallahu te'ala anhu, koji kaže: 'Niko ne poznaje više hadisa od mene osim Abdullaha ibn Amra ibn Asa, on je pisao a ja nisam pisao.' Znači imamo hadise, takođe koji bilježi imam Buharija i drugi, da je Allahov Poslanik i dozvoljavao pisanje.

Pa kako onda pomiriti ova dva hadisa, u jednom imamo da je Allahov Poslanik zabranjivao, u drugom da je dozvolio ili naredio pisanje? Pa su kazali islamski učenjaci da je ova zabrana bila u početku islama, kada se Allahov Poslanik, alejhi selatu veselam, bojao da ne dođe do miješanja između objave Kur'ana i hadisa Allahovog Poslanika, alejhi selatu veselam. Drugi su učenjaci opet kazali da se ovo odnosilo znači na situaciju da ljudi se ne bi odali toliko zapisivanju, jer u to vrijeme je Allahov Poslanik je znao da su ljudi u to vrijeme mnogo pamtili. Pa ako ljudi počnu zapisivati, osloniće se na zapisivanje i neće se više oslanjati na svoje pamćenje i na svoje memorisanje. Postoje i još određeni načini kako se mogu ova dva da kažemo prividno, prividno dva hadisa koja su u prividnoj koliziji, da se mogu pomiriti. Neki su čak kazali da je ova zabrana bila za života Božijeg Poslanika, a svakako nakon njegovog života prestala je mogućnost da se pomiješa hadis sa Kur'anom. Kur'an je kompletiran, znamo šta je Božiji Poslanik rekao, i kao što navodi imam Nevevi i drugi učenjaci, islamski učenjaci nakon smrti Božijeg Poslanika, alejhi selatu veselam, zauzeli su zajednički stav, konsenzus, nakon što je bio dio učenjaka koji je to smatrao zabranjenim, zauzet je konsenzus, svi učenjaci su imali zajednički stav da je dozvoljeno zapisivati hadise.

Tako da, znači možemo shvatiti hadis u kojem stoji da je Allahov Poslanik to zabranio, da je to bilo u početku, da je pred kraj svog života Božiji Poslanik i odobrio i naređivao da se njegovi hadisi zapisuju, da je to bilo iz razloga kako se ne bi pomiješala objava Kur'ana i hadisi Božijeg Poslanika, i treći način kako možemo pomiriti ova dva hadisa jeste znači kako se ljudi ne bi oslonili na pisanje a zapostavili mogućnost memorisanja hadisa Allahovog Poslanika, alejhi selatu veselam.