Zanima me da li je obaveza spasiti čovjeka koji se guši u vodi, dok smo mi u situaciji da ga spasimo, ne postoji drugi način da se osoba spasi, a mi ne znamo plivati?

Islamski učenjaci u knjigama fikha su tretirali baš ovo pitanje. Da li je čovjek obaveza da spasi nekoga ko se tuši? Pa su kazali da je obaveza da čovjek pomogne onome ko se tuši, pod uvjetom da on zna plivati i pod uvjetom da to neće njemu štetiti. Vi možete vidjeti da se čovjek tuši, ali jednostavno vi vidite okolnosti takve da ako vi pomognete njemu da ćete se i vi utušiti. To je već situacija druga. Ali u normalnim uvjetima čovjek je pao u vodu, ne zna plivati, mi znamo plivati, da skočimo da mu pomognemo, to je obaveza. Čak dio učenjaka je smatrao ako insan ne bi pomogao, da čovjek treba da snosi određene sankcije.

To je u situaciji čovjek se tuši, mi znamo plivati i nama to ne šteti. Imamo situaciju čovjek se tuši, mi ne znamo plivati. Tada čovjek, ako može poduzeti nešto drugo, da čovjeku nešto dobaci ili da nekog pozove da ga pomogne, da mu pomogne, to je nešto što treba da uradi. Ali neće čovjek skočiti da drugom pomaže, a on da se utopi, utuši. Čak to može biti haram i može biti bacanje samoga sebe u propast ili samoubistvo.

Znači, ako imamo situaciju da se neko tuši, ako znamo plivati i možemo mu pomoći, ne ugrožavamo svoj život time, svakako da nam je obaveza, vadžib, stroga obaveza da mu pomognemo. Ako ne znamo plivati, možemo pokušati na neki način da mu nešto bacimo, da li nešto, zašto će se čovjek uhvatiti, konopac ili ili nešto drugo, da ga izvučemo ili da nekoga zovnemo ko će ko će mu pomoći. Ali da mi pomognemo nekome izlažući sebe smrti samo u želji da njemu pomognemo, kažu islamski učenjaci da bi se to moglo tretirati kao vid samoubistva.