Čitajući prijevod Kur'ana, naišao sam na dijelove u suri El-Kehf koji su me zbunili. Kako su mladići u pećini mogli imati psa kada je to zabranjeno, i kako je Hidr mogao ubiti dijete?

Musliman sam i praktikujem vjeru, ali čitajući prevod časnog Kur'ana naišao sam na neke dijelove koji su me zbunili pa bih želio da otklonim bilo kakvu sumnju. Prva stvar, ja ću to malo rezimirati, u suri El-Kehf Allah džellešanuhu kada govori o onoj skupini mladića spominje da je bio sa njima njihov pas. Pa je ovdje kao pitanje postavljeno kako je u to vrijeme moglo da oni imaju svoga psa a znamo prema islamu da je zabranjeno imati psa kao kućnog ljubimca i tako dalje. Prva stvar, nigdje se ne navodi da je to bio pas njihovog vlasništva. Već je navedeno u priči da je taj pas bio sa njima u toj pećini. To je jedna stvar. Druga stvar, moramo znati jedno generalno pravilo, kada čitate nešto u čemu se spominju historija i šerijati ljudi prije nas, da to ne mora da znači da su šerijatski propisi našeg šerijata islama, odnosno Kur'ana koji je objavljen Muhamedu alejhi selatu ve selam, identični za i u njihovo vrijeme i za naše vrijeme. Imate određene stvari koje su ljudima prije nas bile dopuštene, nama su zabranjene. I obrnuto, neke stvari su njima bile zabranjene, nama su dopuštene. Tako da svi propisi nisu identični, identični u šerijatu poslanika koji su bili prije nas i u šerijatu Muhameda alejhi selatu ve selam, odnosno u Kur'anu koji je objavljen Božijem Poslaniku Muhamedu alejhi selatu ve selam. Tako da ovdje uopšte nema nikakve kontradiktornosti niti potrebe da se sikiramo i da se brinemo. Znači prva stvar, nigdje nije spomenuto da je taj pas bio njihovo vlasništvo. Može se veoma lahko desiti da su krenuli oni prema toj pećini i da je nekakav pas lutalica naišao i krenuo zajedno s njima. Može se lahko desiti, kada bi to tumačili iz perspektive našeg šerijata, da je neko od njih imao psa koji mu je bio dozvoljen da drži ga, možda mu je to bio lovački pas, možda je to bio pas koji je čuvao usjeve i tako dalje, a rekli smo ako bi i bio njihov pas, na kraju krajeva oni su živjeli po svom šerijatu koji se mogao razlikovati u propisima od našeg šerijata.

I drugo isto pitanje u suri Kehf, Allah džellešanuhu kada govori o Hidru, ovdje se navodi da je to bio ZulkKarnejn što nije tačno, radilo se o Hidru koji je putovao zajedno sa Musaom alejhi selatu ve selam, onaj poznati događaj kada je Musa alejhi selatu ve selam obećao da neće ništa pitati, da će putovati sa Hidrom ali da ga poduči određenim stvarima, pa jedna od stvari koju je uradio Hidr jeste da je ubio dijete. Pa je ovdje kao pitanje kako se to moglo desiti da je Hidr ubio dijete. Prva stvar, Allah džellešanuhu u suri Kehf nakon ovog događaja kaže da Hidr kada je govorio Musau kaže: "Ve ma fe'altuhu an emri" (Ja to nisam uradio po svom nahođenju). Sve one tri stvari, i što je oštetio lađu, i što je ubio dijete, i što je prezidao onaj zid, nisam ja to radio po svom nahođenju, uradio sam zato što mi je to naređeno. To je prva stvar. Uradio je po naređenju, a Allah džellešanuhu zna zašto je on to trebao tako uraditi. Druga stvar jeste da je on živio po svom šerijatu. Da je on živio po svom vjerozakonu, po našem vjerozakonu i šerijatu, islamu, Kur'anu i sunnetu to je zabranjeno. Tako da nema nikakve kontradiktornosti, to što je Hidr uradio, uradio je po naredbi Uzvišenog Allaha tebareke ve te'ala, kao što je i Ibrahim alejhi selatu ve selam bio spreman da zakolje svoje dijete zato što mu je Uzvišeni Allah subhanehu ve te'ala naredio da prinese žrtvu. Tako da znači to su bili njihovi šerijati, a mi živimo po jednom drugom šerijatu, s druge strane znači kazali smo da je Hidr na kraju kazao: "Ve ma fe'altuhu an emri" (Ja te stvari nisam uradio po svome nahođenju jer mi je tako naređeno).