Nisam klanjala skoro pa nikada i sada sam čvrsto odlučila i želim da klanjam redovno. Da li je tačno da od sada svaki dan moram klanjati duplo, to jest 10 puta dnevno, da bih nadoknadila sve u prošlosti što nisam klanjala?

Ovo je jedno izuzetno interesantno, a s druge strane izuzetno teško pitanje. Ako pogledamo u knjige mezheba, vidjećemo da je bilo doista mnogo učenjaka koji su smatrali da čovjek treba i mora naklanjati sve namaze koje je propustio od momenta kada je postao punoljetan pa do momenta kada je počeo klanjati. Ja lično više puta sam govorio da smatram da je namaz vremenski ograničena obaveza i namaz koji nismo klanjali, isteklo je njegovo namasko vrijeme, da se takav namaz više ne naklanjava. Tako i u ovom slučaju smatram da je jedna velika, ali velika poteškoća kazati čovjeku koji do sada nije klanjao, on se u osnovi lomi da počne redovno klanjati, i onda mu mi još kažemo: 'E ne samo da trebaš klanjati, ti trebaš klanjati duplo, trebaš klanjati danas 10 namaza.' Po različitim pojašnjenjima učenjaka kako se ti namazi naklanjavaju, smatram da je to doista jedno veliko opterećenje. Dovoljno je čovjeku vjerniku da se istinski pokaje Allahu džellešanuhu, da čvrsto odluči da više taj grijeh neće činiti, da će ako Bog da redovno klanjati. S druge strane, da se pokaje čvrsto što je ostavljao taj namaz, što je činio taj veliki grijeh, i da shodno svojim mogućnostima u slobodnom vremenu što više klanja dobrovoljnih namaza. Mislim da je to, ako Bog da, više nego dovoljno. Doista je veliko, ali veliko opterećenje kazati čovjeku da mora naklanjati namaze od 10, 15 ili 20 godina. S druge strane, ne postoji jasan argument za koji bi se mogli uhvatiti u dokazivanju takve teorije. Tako da čovjek koji se istinski pokaje Allahu tebareke ve te'ala, počne redovno klanjati, treba da što više klanja dobrovoljnih namaza, nafila, ali naklanjavati namaze, hiljade i stotine i hiljade namaza, za mene znači ne postoji jasan dokaz na osnovu kojeg bi to mogli kazati ljudima.