Da li na podne namazu ili nekom drugom namazu mi u sebi ponavljamo, jer kada sam klanjao čujem nekoliko ljudi u sebi nešto uče, a ja nisam ništa, ja sam šutio. Šta je u svemu tome ispravno?

Ispravno je da čovjek, ovo je sad jedno preširoko pitanje, ali generalno ako mi klanjamo sami pojedinačno, onda nam je obaveza na svakom rekatu da učimo Fatihu. Na prvom i na drugom učimo i suru, na trećem i na četvrtom učimo samo Fatihu. Znači to ako klanjamo sami. Obaveza nam je na prvom rekatu znači proučimo Fatihu, poslije nje učimo suru koja nije obavezujuća, na drugom učimo Fatihu i učimo suru koja nije obavezujuća, na trećem i četvrtom učimo Fatihu.

Ako klanjamo u džematu, onda se namazi dijele u dvije kategorije. Imamo namaze dnevne, podne i ikindiju, u kojima se uči u sebi, i imamo namaze sabah, akšam i jaciju u kojima imam klanja, uči naglas. Kada su u pitanju namazi u kojima se uči u sebi, kao podne i ikindija, onda znači kad kažemo Allahu ekber, imam uči za sebe, mi učimo za sebe. Jer Allahov Poslanik kaže: "Nema namaza, nije ispravan namaz osobi koja ne prouči Fatihu." Tako da to se odnosi na podne i na ikindiju, bez obzira što klanjamo u džematu za imamom, jer nije propisano da mi stojimo i da samo razgledamo i da šutimo, već ćemo i mi učiti.

Kad su u pitanju namazi u kojima imam uči naglas, Allah najbolje zna, postoji jako, jako razilaženje, da li kada imam završi Fatihu naglas, da li i mi nakon njega u sebi trebamo proučiti Fatihu. Ja sam lično stava da ne treba. Dovoljno je to što imam proučio za nas, i posvetit ćemo se slušanju kiraeta. Znači jer mi ako budemo učili Fatihu, nećemo se moći posvetiti učenju Kur'ana kojeg uči imam, a Allah džellešanuhu kaže: "Kada se Kur'an uči, vi dobro slušajte ono što se uči." Tako da u namazima u kojima se uči naglas, sabah, akšam i jacija, na prvom rekatu kada imam uči naglas, znači Fatihu, mi nećemo učiti ništa zato što je znači tu imam i slušamo njegov kiraet.