Šta se smatra ogovaranjem? Da li sve što nekome ispričamo i podijelimo svoje događaje, iskušenja i upozorimo nekoga na neku opasnost spada u ogovaranje?

Ogovaranje je Božiji Poslanik, alejhi selatu veselam, pojasnio u vjerodostojnom hadisu: spomen brata muslimana po onome što on ne voli. To je osnova. Da govorimo o nekome ko nije tu, a govorimo o njemu nešto, ne hvalimo ga, već govorimo o njemu nešto što on ne bi volio da govorimo. Svako od nas voli kada neko o njemu priča u njegovom odsustvu kaže eh mašallah jest dobar, je l' kako pazi na porodicu, jesu mu djeca odgojena, jest uspješan. To svako voli. Ali da li volimo da o nama govore mnoge stvari koje mi ne volimo da ljudi o nama govore, znači to potpada pod gibet i ogovaranje, tako je došlo u vjerodostojnom hadisu. Imaju određene situacije koje su islamski učenjaci izuzeli, ali su to izuzeci zbog potrebe da je nekada gibet i ogovaranje dozvoljeno. Ali mi ako nekome nešto želimo da ispričamo, ne moramo mi kazivati o kome se radi. Znači ako je nama u interesu da od nekoga tražimo savjet ili nešto, mi možemo kazati danas mi se to i to desilo, ispričati događaj, da ne zna osoba o kome se radi. Ako mi pričamo u trećem licu, a on zna sigurno, ah čovjek je naišao sa tim i tim autom, toliko je visok, stanuje u mom ulazu na tom i tom spratu, svi znaju o kome se radi makar mu i ne spomenuo ime. Tako da da bi izbjegli gibet znači mi ćemo govoriti u trećem licu, ali isto tako nećemo toliko detaljisati kako se ne bi znalo o kome se, o kome se radi.