Moj otac je klanjao pet vakat namaza, nikada nije propuštao. Bio je jako bolestan, pokušavao je da obavi namaz, ali kasnije više nije mogao i pa je umro nekoliko dana kasnije. Da li mu se to upisuje kao grijeh?

Čovjek je klanjao čitav život i nakon toga nekoliko dana prije bolesti pokušavao je, al' nije više mogao klanjati. Da li je to grijeh? Molimo Allaha subhanehu ve te'ala da mu to ne upisuje kao grijeh ako je zaista pokušao da klanja.

Mi imamo jedan veliki problem što ljudi kada odu u bolnicu, pa makar to bili i neki zadnji dani njihovog života, ono ne mogu klanjati, imam kateter, u pidžami, nemam sedžadu, nisam kod kuće i tako dalje, što je neispravno. Čovjek treba do zadnjeg svog momenta života da se trudi u granicama mogućnosti da klanja. Pa shodno svojim mogućnostima, neko će sjedeći na stolici, neko na krevetu, neko stojeći, neko sa kateterom, neko sa pidžamom na kojoj ima krvi i tako dalje, shodno svojoj mogućnosti. Ali sve dok je čovjek razuman, treba da se trudi da klanja.

E sad ovdje ovo pitanje kaže on nije mogao klanjati. Šta li to znači, ne znamo, ali ako je čovjek čitav svoj život klanjao, nadamo se Allahovoj milosti i oprostu. Znači, ako bi se i desilo da je u tim momentima mogao klanjati, a nije klanjao, nadamo se inšallah Allahovom rahmetu i Njegovoj milosti.