Pošto sam prije sedam dana slomio kuk, do tada sam redovno obavljao namaz, sada ležim nepokretan, s tim da nosim pampers i moram vršiti veliku nuždu ležeći. Da li mogu klanjati?

U svakom slučaju, pravilo za bolesnike jeste sve dok je čovjek razuman, sve dok je razuman, mora klanjati. Klanjaće onako kako može, kako situacija nalaže. Onaj ko se može okrenuti kibli, on će se okrenuti. Onaj ko ne može, klanjaće na krevetu. Onaj ko može klanjati stojeći, klanjaće stojeći. Onaj ko ne može, klanjaće ležeći na krevetu. Onaj ko može uzeti abdest, uzeće. Ako ne može, neko će mu pomoći. Ako ne može ni to, uzećete tejemum, donijeće mu neku posudu u kojoj ima zemlje, od tog će uzeti tejemum i tako će klanjati.

Znači moramo klanjati. Ako je bolest teška, ako je situacija teška, može čovjek spojiti u određenim teškim danima i bolesti podne sa ikindijom, klanjati kad hoće, akšam sa jacijom. Ali je poenta bolesnik mora klanjati shodno mogućnostima. Onaj ko može klanjati stojeći, klanjaće. Ko ne može, klanjaće na krevetu. Onaj ko može okrenuti se prema kibli, okrenuće se. Onaj ko ne može, klanjaće onako kako mu je krevet okrenut. Onaj ko može abdestiti, on će abdestiti. Ako ne može, neko će mu pomoći da abdesti. Ako i to ne može, uzeće tejemum. Onaj ko može očistiti odjeću od krvi, od nečistoće, učiniće tako. Ako ne može, neće dozvoliti da istekne namasko vrijeme, mora klanjati prije nego što prođe namasko vrijeme.