Tata mi je preselio prije par dana. Niko od njegove porodice nije došao na žalost niti su izjavili saučešće. Da li je to moj grijeh ili njihov grijeh?

Malo čudno pitanje, ali eto volimo da odgovorimo svima vama na vaša pitanja. Osoba kada umre lijepo je i pohvalno, lijepo je i pohvalno da ljudi iz okruženja, od rodbine, prijatelja, poznanika, da izraze svoje saučešće na bilo koji način, znači da nazovu, da kažu, da prouče dovu, da se stave na raspolaganje ili znači jednostavno na bilo koji način da olakšaju bol i muku i tjeskobu osobi kojoj je umrla voljena osoba. Ali ako to ljudi nisu uradili, šta to ima s nama? Zašto bi mi bili krivi? Tako da ne treba insan da sebe stavlja u poziciju oni nešto nisu uradili, jesam li ja kriv? Nisam ja kriv, oni su to trebali uraditi. S druge strane i njima to nije da kažemo nešto veliko obaveza, vadžib, ali je pohvalno i lijepo. Tako da su oni u ovom slučaju izostavili jednu pohvalnu i lijepu stvar, ali s kojom nema ova osoba, umro mi otac, oni se meni nisu javili, ja nemam sa tim ništa. To što se oni nisu javili to je da kažemo propust koji se vezuje za njih, ali nadamo se da nisu uradili grijeh, već da je to izostavljanje pohvalne i lijepe stvari.