Ako svoje zakonsko pravo i šerijatsko ne mogu dobiti osim da nekome platim, da li sam time počinio grijeh?

Generalno gledajući, islamski učenjaci su kazali u definiciji mita, jer ovo pitanje se vezuje za mito, da je mito davanje novca, poklona nekome kako bi on kako bi on nama dao nešto što nama ne sljeduje. Kako bi bukvalno istinu mi preobremenili u neistinu i neistinu u istinu. To je mito, to je korupcija. Ali da čovjeku u datom momentu ne može doći do svojih prava, živi jednostavno u nekom podneblju, ima pravo, to ga sljeduje, al' mu neko to uskraćuje. A drugi neko mu kaže: "Ja ti to pravo mogu obezbijediti, al' tražim neku uslugu, tražim nešto da mi platiš." U tom slučaju čovjeku je dozvoljeno da plati. Ako ne postoji nikakav drugi način, ovo je bitna klauzula. Ako ne možemo doći do svoga prava, ako bi prihvatili da kažemo čovjek zna da zna voziti i zna da ga obaraju samo zato što nije platio, i pokušao jednom, pokušao dvaput, pokušao i kažu mu jasno sve dok ne platiš nećeš proć. On će tada platiti, haram je onome ko uzima, nije haram onome ko daje. On na taj način traži svoje pravo. Tako da znači islam je potpuno savršen. Ovo nikako nije poigravanje, ovo nije dozvoljavanje mita, ne. Ovo je samo mogućnost postizanja svojih prava koja su nama zagarantirana. Tako da insan znači ako mu je određeno pravo sigurno zagarantirano i neko mu to pravo uskraćuje i neko mu želi to pravo ispuniti ali traži od njega neki poklon ili nešto slično tome, znači on to iako daje, prezire što daje, ali zabranjeno onome ko uzima, a znači njemu nije grijeh zato što je on to dao, nije dao da bi uzeo nečije pravo, suprotno, on želi da ostvari svoje pravo.