Pročitala sam da se za umrlog roditelja mogu naklanjati namazi, da mu možemo olakšati klanjanjem ako mu fali. Eto ako može vaše mišljenje.

Nije tačno. Nikada u životu niko od učenjaka nije dozvolio da se naklanjavaju namazi koje mejjit nije klanjao. Nikada niko u historiji islama nije dozvolio da se za mejjita klanjaju namazi koje on nije klanjao. Tako da to je neispravno. Za mejjita možemo doviti, možemo za njega učiniti trajnu sadaku, možemo obaviti hadž ili umru. To su stvari koje su potvrđene hadisima Božijeg Poslanika. Ibn Tejmijje rahmetullahi alejhi i drugi neki učenjaci navode situaciju da čovjek klanja nafilu i kaže Gospodaru sevap ove nafile ja poklanjam svome ocu ili majci. To je dio učenjaka dozvolio. Ali da mi klanjamo, znamo da naš otac nije klanjao ne znam godinu, dvije, tri, i mi kažemo e idem ja klanjati podne koje nije klanjao moj babo tog i tog datuma. To nikada niko od učenjaka nije dozvolio da mi klanjamo, naklanjavamo namaze koje naši roditelji nisu klanjali. To je neispravno i ne treba se time opterećavati. Treba doviti za roditelje, treba za njih davati sadaku, obaviti hadž, obaviti umru, a po dijelu učenjaka neko ko klanja nafilu, ne farze. Farz je naš. Ali nafilu da čovjek klanja i da kaže poslije namaza ja Rabbi sevap ove nafile poklanjam svome roditelju, dio učenjaka je to dozvolio.