Imam rođaka kod kojeg je žena pokrivena i koji redovno ide u džamiju, ali postoji tu nešto mnogo čudno. Kada je van džamije on nas poziva u neke prostorije tipa neka bosanska soba gdje sjede ljudi sa zelenim prslucima, sviraju saz i udaraju u neke tepsije, pjevaju i tako dalje. Stalno nam kroz šalu govori da smo mi vehabije iako ja još nisam ni pokrivena, a mislim da se pokrijem.

Pogledajte vi odnos tih ljudi koji su znači krenuli tim putem sufizma, derviša, zikrova, okupljanja ljudi u nekim bosanskim sobama. Znači mi muslimani vjerujemo da mjesto za ibadet je džamija i mesdžid. Mimo toga nikakve tekije, niti bosanske sobe, nikakvi sazovi, nikakvi defovi, nikakvi znači posebni neki rituali i tako dalje. I pogledajte osoba koja se tek vraća vjeri, žena još nije pokrivena, ali odmah je etiketiraju "ako nećeš ići vamo gdje mi idemo, odmah si ti vehabija". Šta u takvim slučajevima raditi i kako se ponašati? Jednostavno insan treba da uči. Treba da uči, da ne gleda islam kroz postupke ljudi. Treba da nauči da u islamu hoću da ibadetim, to je džamija, to je mesdžid. Nikakve tekije, nikakve bosanske sobe, nikakvi zikrovi, nikakvi prsluci, nikakvi defovi, nikakvi sazovi, nikakve znači posebne ceremonije. Idem u džamiju, klanjam, slušam predavanja, slušam hutbe, pokoran Allahu džellešanuhu, ne pripisujem se nikakvoj frakciji i to je to. A to što će neko kazati za mene vehabija, manje ili više nešto drugo, insan ne treba da se osvrće na takve stvari.