S obzirom da nam se bliži najdraži gost mjesec ramazan, naišao sam na jedno pitanje. Naime, radi se o razlikama u vaktijama, tačnije vremenu zore koja se razlikuje za nekih 30 minuta. Ja pratim zvaničnu vaktiju koju je izdala Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini, ali kod nje zora nastupa prije nego na vaktiji koju sam pronašao na internetu. Posmatrajući tako tokom ramazana bih sabah klanjao u vremenu kada zora još nije nastupila. Kako da se ponašam?

Evidentno je da postoje razlike u izračunavanju i proračunavanju kada nastupa zora. Te razlike su evidentne i velike. Da se radi o minutu, dva, znači hajde da kažemo mogli bi reći da postoji tu neki vid tolerancije, ali su definitivno razlike velike. Zato moj savjet, ne želeći nikoga da povrijedimo, dajem uvijek prednost tome da moji svi ibadeti budu sigurno ispravni. Šta to znači? Smatram da je najprioritetnije da čovjek zaustavi svoj post po vaktiji Islamske zajednice i da nakon toga više ne jede ništa. A da klanja, znači, onog momenta kada bude siguran da je nastupila zora, a to je znači možda nekih i pola sata nakon te vaktije. Pošto imamo doista, hajde da kažemo, institucije koje tvrde da jednostavno zora još nije nastupila. Pa čak i insan, hajde da kažemo, neću da kažem do te mjere laik, ali jednostavno u datom momentu kada izađe napolje vidi da je to još veliki, veliki mrak. Ne želim da kažem da je vaktija Islamske zajednice pogrešna, ali ako ja odgodim klanjanje sabah namaza pola sata, ja nisam nipo... bilo kome pogriješio. Ako sam zaustavio svoj sehur pola sata ranije, opet nisam pogriješio. Tako da smatram da je najbolje da čovjek radi po sigurnim, znači, propisima. Sigurno da ja kada zaustavim jelo po vaktiji Islamske zajednice, ja nisam pogriješio. Po nekim vaktijama ja bih još mogao jesti. Ne, ne želim da rizikujem. Ali isto tako u sabah namazu, ja neću odmah klanjati, bojim se je li sabah nastupio ili ne. Ako neko klanja, povodeći se za tom vaktijom, znači ja ne mogu njemu kazati tvoj namaz je neispravan, ali ja želim da klanjam onog momenta kada budem siguran da je zora nastupila. Pa ću klanjati sabah, znači, onda kada budem siguran da je sabah nastupio po toj nekoj drugoj vaktiji, kada budem mogao razaznati da je nastupila zora, a ću, ali ću isto tako prestati jesti, znači, po vaktiji Islamske zajednice. Ovo je moj neki personalni stav u kojem smatram da je čovjek objedinio i bio siguran u predostrožnosti i prema namazu i prema postu. Možda će neko kazati ne slažem se i tako dalje, to je jednostavno svačije pravo. U vremenu kada imamo više svjetskih proračuna koji se razlikuju u pola sata, možda malo i više, smatram da je ovo sada, dok Allah ne dadne neko rješenje ummetu, da je ovo najsigurnije rješenje, da čovjek prestaje jesti po vaktiji Islamske zajednice, a da klanja sabah pola sata, znači, nakon toga ili kada bude siguran da je zora nastupila.