Da li je dozvoljeno prodati psa za kojim više nemam potrebu iz privatnih razloga? U pitanju je belgijski ovčar, dresiran i tako dalje.

U svakom slučaju imamo vjerodostojne hadise koje bilježe Buharija i Muslim da je Allahov Poslanik zabranio imetak koji se dobiva prodajom ili kupovinom pasa. 'Semenul-kelb', znači novac zarađen od pasa. Tako da ispravno je mišljenje da insan ako već ima nekog psa, bez obzira, ako ga se želi riješiti, daće ga nekome besplatno onome ko će ga držati na šerijatski dozvoljen način. Znači kupovina i prodaja pasa u islamu nije dozvoljena. E sada, imamo momenat kada čovjek ima potrebu za šerijatsku potrebu za psom, i Božiji Poslanik je izuzeo tri situacije kada je dozvoljeno da imamo psa, kada je u pitanju znači lov, kada je u pitanju usjevi i tako dalje. U takvim situacijama čovjek treba da pokuša psa nabaviti besplatno. Ako ne može, onda će ga kupiti, a griješan je onaj koji je prodao. Griješan je onaj koji je prodao. Ali ako se radi o situaciji kada mi imamo psa, onda treba da ga se riješimo besplatno, da ga damo nekome ko će ga koristiti u stvar koja je šerijatski dozvoljena. Stvar šerijatski dozvoljena, nećemo mu ga prodati.