Ako možete da mi objasnite, ja sam se pokrila, to mi je bila velika želja i moj san, ali me savjest grize, ne znam harfove, ne znam sufaru, ne znam da čitam Kur'an...

Pa je sada pitanje da li to njeno nošenje mahrame ima ikakve veze sa ovim što žena ne zna učiti u Kur'anu. U svakom slučaju ovo su dva zasebna pitanja. Žena kada stavi mahramu ona je zbog toga pokorna Allahu. Svakako da svaki drugi dio svog segmenta, svog života treba uskladiti sa islamom, ali ako žena ne zna da uči u Kur'anu treba da, ako Bog da, se negdje upiše kod neke mualime ili u neku školu Kur'ana da nauči, ako Bog da, učiti Kur'an i ako Bog da da objedini i učenje Kur'ana a i nošenje mahrame.

Ovdje ima malo nekog da kažemo nejasnog momenta, to što neko ne zna učiti u Kur'anu nije razlog da ne klanja namaze. Ako žena kaže ja ne znam učiti u Kur'anu, to ne smije biti razlog da ne klanja namaze. Moramo naučiti Fatihu od nekoga da slušamo kako on izgovara, kao što mala djeca nauče ummetevu, jednostavno slušamo kako drugi uče i mi tako učimo, ponavljamo i oni nas isprave, ispravljaju. Tako isto i zikrove u namazu, nevezano da li znamo učiti Kur'anu ili ne, mi moramo klanjati namaz i moramo se podučiti onome što nam je obaveza da učimo u namazu.

Pa imamo pitanje mahrame, pitanje mahrame je nevezano za ženino učenje Kur'ana. Niti je vezano za obavljanje namaza, ali nelogično je da žena stavila je mahramu što je itekako dobro, ali da u svemu tome zato što ne zna učiti u Kur'anu ne klanja namaz. Namaz je najveći i najbitniji stub u islamu, tako da mora se podučiti onome što se uči u namazu, pa makar i bez učenja arapskog, mora se naučiti kod nekoga izgovor namaza, a nakon toga naučiti i učiti u Kur'anu.