Možete li pojasniti propis klanja kurbana za umrlu osobu ili je bolje udijeliti sadaku na njegovo ime?

Generalno gledajući, kada je u pitanju klanje kurbana za mrtve osobe, nije to bila praksa Božijeg Poslanika niti je to bila praksa prvih generacija. Isto ako bi čovjek to i uradio, mi se duboko nadamo da to nije greška, ali u većini slučajeva kada ljude pitate zašto koljete kurban za čovjeka mejita, kaže na ime sadake. Pa zašto da uskraćujemo sadaku od koje siromah kada dobije u parama može za nju kupiti lijekove, može platiti račune za struju, ovo, natočiti goriva, mi kada mu damo meso, možda mu to meso i odgovara, ne odgovara, možda je potreban, možda nije potreban. Zato ako želimo da ćemo i uradićemo za mejita ono što je po konsenzusu ispravno, a to je dati sadaku. Tako da duplamo da kažemo posao bespotrebno. Mi ako želimo za svog mejita da damo sadaku, nema potrebe da idemo klanjati kurban, pa ga klati, pa ga dijeliti, i možda ljudi to meso neće ni pojesti, a mi želimo sadaku za mejita. Pa bolje onda da ljudima odmah u osnovi ako smo odredili 200 eura da damo za kurban, zbog sadake za mejita, onda bolje da tih 200 eura podijelimo bijedi, sirotinji, nek oni sebi plate struju, nek kupe sebi lijekove, nek kupe hranu, nego da im mi donesemo meso, a možda im to meso nije ni potrebno ili ga neće jesti. Tako da generalno ako bi insan i zaklao kurban na ime mejita, mi se duboko nadamo da je to dobro djelo koje će Allah ukabuliti, ali kažemo nije to bila praksa Božijeg Poslanika niti prvih generacija, a s druge strane znači i onaj ko kolje kurban želi time da postigne sadaku. Pa zašto onda od gotovih para da pravimo veresiju, bolje da odmah pare damo znači direktno na ime sadake a ne da kupujemo kurban.