Družim se sa ljudima koji smatraju da je muzika dopuštena u islamu. Da li treba da napustim to društvo?

Jedno onako da kažemo čudno pitanje. Prva stvar muzika je prema stavu četiri mezheba zabranjena. Slušanje muzike prema stavu četiri mezheba je zabranjeno, ali postoji hajde da kažemo neko razilaženje, dio učenjaka savremenog doba smatrao je da određene vrste muzike i nisu zabranjene. To je jedna stvar. Možda ti ljudi koji smatraju da je to dozvoljeno su čitali te tekstove pa su prihvatili to mišljenje. S druge strane i da kažemo da je to grijeh, kao što jeste, ali eto oni su tu slabi i padaju u taj grijeh, da li to treba da bude razlog da mi bojkotujemo takve ljude? Opet treba gledati da li druženje s njima utiče na nas. Ako druženje s njima utiče na nas do te mjere da mi padamo, da mi popuštamo u vjeri, da mi hoćemo početi da slušati muziku, da se da mi poprimamo od njih negativne stvari, tada definitivno bolje takvo društvo izbjegavati. Ali ako je jedini problem njihov to što slušaju muziku, ako smo u istom društvu nećemo zajedno slušati muziku. Ali ako oni mimo nas slušaju muziku, da mi s njima sjednemo, popijemo kafu, da se družimo, da budemo na terminu, igramo fudbala i tako dalje, sve dok oni na nas ne djeluju negativno mi treba da budemo tu, da ih savjetujemo i da svojim primjerom pokažemo kako treba da se ponaša jedan musliman. Tako da stvar se vraća na pitanje koliko oni djeluju na čovjeka, utiču i koliko čovjek može uticati na njih. Ako već ne može uticati na njih, a oni utiču na njega, onda treba da se ne druži s takvim ljudima, onda treba da im bude uzor i primjer, a isto tako da im pojasni da njihov stav o muzici je neispravan.