Kako pomiriti propise islama i dobročinstvo prema roditeljima ako se otac protivi praktikovanju vjere?

U svakom slučaju, kada se radi o osobi 23 godine, punoljetna osoba, insan mora prvenstveno da ispuni ono što mu je obaveza prema Gospodaru. To što se našim roditeljima ne sviđa što mi klanjamo ili što postimo, to je jednostavno stvar na koju se ne trebamo osvrtati, prvenstveno treba da naš Gospodar bude zadovoljan. E sada ostaje taj momenat da pokušamo prema njima biti u granicama dozvoljenog što tolerantniji. Pa mi ćemo klanjati, mi ćemo postiti, mi ćemo se pridržavati islama, a svakako ćemo pokušavati nazvati, doći, obići, činiti dobročinstvo.

Ako oni kažu: halo, nemoj me zvati, nemoj mi dolaziti, ja sam se tebe odrekao, pa brate to je tvoj, to je tvoj odabir, to je tvoj odgovor. Ja sam taj koji želi da ti čini dobročinstvo. Ako oni dopuste dobročinstvo, da li pozivom, da li dolaskom, da li poklonom, da li hizmetom, mi ćemo to i činiti. Ako nam to oni ospore samo zato što mi praktikujemo islam, mi smo poduzeli ono što smo mogli. Tako da u takvim situacijama kada se roditelji protive kćerci ili sinu što praktikuje islam, namaz ili hidžab, mi ćemo prvenstveno gledati zadovoljstvo Gospodara, a nakon toga u granicama halala pokušati da im činimo dobročinstvo, da ih pozivamo, da ih obilazimo, da im dolazimo. Ako to oni dopuste dobro i jest, ako ne dopuste do njih je, nije do nas.