Kakvi su šerijatski propisi po pitanju ulične prodaje i kupovine robe nepoznatog porijekla?

U svakom slučaju kada je u pitanju ta neka prodaja na ulici, ako čovjek ima neku sumnju, pa upita čovjeka i kaže: 'Pazi, ovo mi djeluje jeftino, da nije ukradeno?' Kaže: 'Nije, garantujem ti, nije garantovano, nije ukradeno.' Čovjek ima pravo da to kupi. Znači u islamu, u islamu ono što je zabranjeno, zabranjeno je kupiti nešto za što sigurno znamo da je, da je ukradeno. Znači ako znamo da je nešto ukradeno, čovjek nam kaže: 'Ukrao sam, hoćeš li kupiti?' 'Neću, jer to nije u osnovi tvoje i na taj način ja odobravam i podržavam krađu.'

Ali ako nam neko nešto prodaje, pa čak i nekada ako prodaje ispod cijene, jednostavno zna se desiti slučajeva da ljudi prodaju nešto jednostavno jer im se žuri. Čovjeku je zapelo, treba da proda mobitel, treba da proda auto, treba da proda kuću, kuća vrijedi 200 hiljada, kaže: 'Ja je prodajem za 100, žuri mi se.' Mobitel vrijedi 2 hiljade, on ga prodaje za hiljadu jer mu se žuri. Jeste to neki pokazatelj, ali ono što mi možemo jeste da provjerimo, da upitamo: 'Je li to ukradeno, imate li porijeklo?' Ako ima, mi možemo kupiti tu robu bez obzira što je cijena znači možda i jeftinija, zato što se itekako veoma često može desiti da ljudi određenu stvar iz svoje kuće više nemaju za njom potrebe, žele da je prodaju, da je se riješe, pa makar i po jeftinijoj cijeni. Ono što je strogo zabranjeno jeste da kupimo ono što znamo da je ukradeno ili postoji ogromna sumnja, jednostavno postoji ogromna sumnja znači da bi to mogla biti ukradena stvar.