Mora li se spomenuti siromahu da novac kojeg mu dajemo da je od zekata?

Ovo je jedno interesantno pitanje. Znači, imamo osobu koja je siromah. Mi imamo zekat, želimo da mu damo zekat. Da li mi njemu moramo reći ovo je zekat ili ne? Islamski učenjaci su kazali sljedeće: da insan, ako je poznat u jednom društvu da uzima zekat i poznat je da potpada pod kategoriju zekata, tada nema potrebe da mu govorimo, dovoljno je da mu damo novac i da šutimo. Ali, ako insan nije poznat po tome, može se veoma lako desiti da čovjek svojom vanjštinom pokazuje da je siromašan, a možda ima na nekoj knjižici ili možda ima na nekom žiro računu desetine ili stotine hiljada maraka, kao što se zna doista i desiti. Ili, imamo situaciju kada čovjek ne želi da prima zekat. On je potreban, ali ne želi zekat. U takvim slučajevima treba da čovjek kaže tom siromahu: 'Brate, Allah te nagradio, vidim da si u potrebi, ja bih svoj zekat da tebi dadnem.' Ako on kaže: 'Dobro, uzimam, prihvatam', to jeste u redu. Ako rekne: 'Ne želim' ili 'Ja ne potpadam pod zekat', onda mu nećemo ni davati. Tako da, rezime odgovora je: ako se za određenu osobu u društvu zna da je sirotinja i zna se da mu ljudi daju zekat i on to prihvata, onda kada mi dajemo svoj zekat njemu ne moramo to ni kazati. Za razliku od osobe koja nije poznata po tome, mi je vidimo po vanjštini da je bijeda, ali možda on u osnovi nije bijeda, jednostavno voli tako da izgleda, ili možda jeste bijeda, ali ne želi da uzima zekat iz njemu nekih poznatih razloga. U takvoj situaciji ćemo čovjeku kazati: 'Brate, Allah te nagradio, vidim da si u potrebi, ja bih svoj zekat da dam tebi.' Ako on kaže: 'U redu, prihvatam', mi ćemo dati. Ako kaže: 'Ne, prihvatam' ili 'Ja ne potpadam pod kategoriju zekata', onda mu nećemo ni dati.