Moji roditelji meni govore da sam vehabija i da sam budala, da izigravam budalu što sam počeo nositi kratke hlače iznad članaka i što želim da pustim bradu. Šta mi savjetujete?

U svakom slučaju, opet je to pokazatelj neznanja tih ljudi. Nažalost, mnoge porodice mogu tolerisati svome djetetu drogu, nargilu, blud, alkohol, duhan, nemoral, sve je to u redu. Dijete počne puštati bradu, zavrne nogavice, ode u neku tamo nepostojeću sektu. Nažalost, to je neznanje. Ljudi su pod pritiskom medija. Jednostavno, tako mediji oni to žele kreirati, da pridržavanje za islam znači biti nazadan, znači biti ekstreman i tako dalje. Šta čovjek u takvim situacijama treba da radi? Treba da bude blag, treba da bude mudar, treba da im na lijep način pokušava pokazati, dokazati. Treba svojim postupcima da priča mnogo više nego riječima. Da im dokaže i pokaže da se promijenio na bolje. Da im otvoreno kaže, bili bi zadovoljni da sam u zatvoru, bili bi zadovoljni da se droriram, da ljudima kradem, da idem u kladionice, da sam kriminalac, niko mi ništa govorio ne bi. A kada sam krenuo u džamiju, kada hoću da pustim bradu, da slijedim sunnet Božijeg Poslanika, alejhi selatu ve selam, kada želim da skratim svoje hlače samo zato što ne želim da mi tijelo gori u Džehennemu, kako je rekao Božiji Poslanik, alejhi selatu ve selam, ljudi to ne razumiju. Ostaje da im čovjek na blag i mudar način pojasni, mnogo više djelima nego pričom.