Sestra je izgubila oca i prilikom posjete mezaru ne može da se strpi i plače. Kazali su joj da je to neispravno i da zbog tog plakanja mejit biva kažnjen. Da li je to tačno?

Jedno malo duže pitanje od jedne naše sestre koja je izgubila svoga oca i prilikom posjete, znači, mezaru ne može da se strpi jednostavno, što je i normalno, znači plače. Pa su joj kazali da je neispravno da žena kada ide na mezar da plače i da zbog tog plakanja mejit u kaburu biva kažnjen. Što nije ispravno. Nije ispravno.

Nema smetnje da žena, rekli smo malo prije, posjeti kabur svoga oca, svoje majke, svoga amidže, svoga brata, svoga djeteta i tako dalje. Nema smetnje da plače, jer je zabilježeno da je Allahov Poslanik, alejhi selatu ve selam, u tim nekim teškim momentima kada bi mu umro neko od članova porodice, da je Božiji Poslanik, alejhi selatu ve selam, plakao, pa je to nekada znalo i izazvati čuđenje ashaba, pa zar i ti plačeš Allahov Poslaniče, pa kaže to je rahmet, milost koju je Allah subhanehu ve te'ala usadio u srca mu'mina.

Tako da bitno je da žena prilikom posjete mezarlucima ne radi i ne čini nešto što je zabranjeno. Da ne podiže glas, da ne čupa odjeću, da ne urliče, da ne nariče, ali samo da plače kao jednostavno kao vid tuge, žalosti za nekim ko je umro, u tome ako Bog da nema ništa, ništa sporno.