Da li je ispravno pisati Kur'anske ajete na papir, potopiti u vodu i piti radi liječenja?

Jedno malo duže pitanje, a to je djevojka je bila kod tog i tog efendije u Tuzli, htjela je da je uči rukju. I nakon toga dao joj je papiriće koji su meni uslikani na e-mail, kako te papiriće na kojima je naškrabano, naškrabano hemijskom olovkom određenih stvari koje liče na arapska slova i dao joj je da stavi u vodu i da to pije i da će se od toga ako Bog da izliječiti. Da li je to ispravno ili ne?

Nije ispravno. Dio učenjaka ummeta dozvolio je da čovjek čistim, čistom materijom, možda više da kažemo čistim sokom napiše kur'anske ajete na papir i to sapere i tu vodu pije. Bilo je učenjaka koji su kazali zato da je novotarija. Ibnul-Kajjim, rahmetullahi alejhi, smatrao je da je takav postupak dozvoljen, da se od šafrana, pošto znamo da šafran ima svoju boju, da se šafranom uzme, uzme da se na papir napišu određeni kur'anski ajeti i da se to pokiseli u vodi i da se ta voda pije. Ali je uvjet da se piše nečim što je čisto i da se pišu stvari koje se znaju šta je, kur'anski ajeti. Neispravno je pisati tintom, kao što kaže šejh Usejmin, tinta može štetiti čovjekovom zdravlju. S druge strane, neispravno je naškrabati nešto što niko ne zna šta piše i kazati čovjeku e de to sad skvasi i popij tu vodu. Znači, ako već neko preferira mišljenje da se može pisati određeni kur'anski ajeti i sure na papir i to skvasiti i piti, onda moraju se ispuniti ovi uvjeti: da to bude pisano nečim što nije štetno, da to bude nečim znači čija ta boja nije štetna, kao što su navodili islamski učenjaci primjer šafrana, da se šafranom napiše, to nije tinta. Isto tako da to bude jasno šta je napisano, da su to kur'anski ajeti, a ne neke hijeroglife koje eto imaju i neke neke hajde da kažemo dodirne tačke možda sa nekim arapskim slovima. Tako da ovaj postupak, zapisi koji su dati na kojima je hemijskom olovkom napisano nešto što se ne može dešifrovati i pročitati, da se to stavi u vodu, da se pije, to nije ispravno.