Klanjam hvala Allahu pet namaza redovno još od svoje šesnaeste godine, sada mi je 23 godine. Studiram i nekada klanjam namaz u kojem se ne mogu potpuno koncentrisati zbog obaveza. Da li sam griješan u tome?

Pitanje je, insan nekada klanja namaz u kojem se ne može potpuno koncentrisati zato što jednostavno obaveze, fakultet, dunjaluk, problemi, pa nekada klanja namaz u kojem mu misli hajde da kažemo šetaju, ne može ih kontrolisati, da li je insan griješan u svemu tome. Insan treba da se trudi da svoju pažnju koncentriše se maksimalno kada klanja namaz na ono što uči i ono što izgovara. Svakako da se svakome od nas desi u datom momentu manje ili više da čovjek odlutaju mu misli. Čovjek treba da se koncentriše i da se trudi, da se bori sa tim. A da će biti dio namaza u kojem čovjek neće biti prisutan, to je neminovnost. To je neminovnost. Ali čovjek treba da se bori protiv toga, da se vraća, znači dok mu misli odlutaju da se vrati, da razmišlja o onome što uči, da je neprestano svjestan da stoji pred Gospodarom Allahom subhanehu ve te'ala, i ako Bog da, ako Bog da, svakako njegov namaz je, njegov namaz je validan.