Ponekad se toliko trudim, ali teško se koncentrišem samo na namaz. Misli se začas odlutaju pa se uhvatim tokom namaza da razmišljam o nečemu drugom.

Insan treba da zna da je nemoguće obaviti cijeli namaz a da nikada naše misli negdje ne odlutaju. Znači govorimo zašto ovo govorimo? Zato da se insan ne demorališe. Znači svi mi vodimo da kažemo bitku sa šejtanom u namazu. Zato je i došlo u hadisima Božijeg poslanika kaže neko klanja pa mu namaz bude primljen četvrtina, nekom trećina, nekom polovina, nekom osmina, nekom sedmina. Znači namaz jeste borba sa šejtanom.

S druge strane kako ojačati koncentraciju? Razmišljajući o onome što učimo, činjenicom da smo svjesni da stojimo pred uzvišenim Allahom tebareke ve teala, spoznaja onoga što učimo, razmišljanje o onoga što učimo, isključivanje svega što će nas dekoncentrisati i tako dalje. O tome imaju predavanja, o tome imaju knjige, metode i načini kako čovjek da se koncentriše. Ono što treba da znamo jeste da čovjek ne treba da pada u neki očaj ako sam sebe uhvati u datom momentu da jednostavno misli su mu odlutale u namazu. To je normalna stvar. Jednostavno ljudski razum je takav da čovjeku privuče pažnja prozor, pokret, televizija, odjeća, šare, tepih i tako dalje. Pa jednostavno čovjek treba da se trudi, da se trudi da se što prije vrati i da razmišlja o onome što uči, a znači njegov namaz je inšallah biiznillah ispravan, validan, treba se truditi, poduzeti sve što će ojačati našu koncentraciju i ignorisati sve ono što će nas odnosno dekoncentrisati.