Možete li pojasniti kakav je propis sklapanja kupoprodajnog ugovora putem telefona ili mobitelskog razgovora? Moraju li učesnici kupoprodaje biti uživo jedan pored drugog dok pazaruju određenu robu?

Jedno interesantno savremeno pitanje, znači da li ljudi putem mobitela mogu pazarivati stvari. To je danas više nego prisutno i aktuelno, ljudi putem emailova, putem WhatsAppa, putem Vibera, putem telefona pazaruju mnoge stvari. Ono što su islamski učenjaci kazali u knjigama, mezhebskim knjigama, da ako ljudi jedan drugog jasno čuju, kao što oni su naveli u tim mezhebskim knjigama primjere da dvojica ljudi sa jednog brda se dozivaju na drugo brdo. Znači jedan čovjek na jednom brdu, drugi čovjek na drugom brdu i oni se dozivaju ali čuju jedan drugog i tako pazare. Kažu islamski učenjaci bez obzira što su oni udaljeni možda nekoliko kilometara, ali je bitno da se čuju i oni ako pazare nešto, kupe i prodaju, ta kupoprodaja je validna. U današnje vrijeme je to telefon. Znači bitno je da ljudi jedan drugog razumiju šta govore. I znači nazove neko iz Njemačke čovjeka u Bosni: 'Eselamu alejkum, čuo sam da prodaješ auto, vidio sam sliku, znam opis auta, znam sve, hoćeš li mi prodati za toliko?' On kaže: 'Hoću' ili 'Neću'. Onog momenta kad kažu: 'Kupio sam', 'Prodao sam', spuste slušalicu, na taj način je završena kupoprodaja. Znači ako je bila obostrana saglasnost, ako su oni vlasnici robe i ako su jedan drugog dobro čuli i ako niko nije prekinuo kupoprodajni ugovor prije prekida razgovora. Onog momenta kada spuste slušalicu, ako su njih dvojica dogovorili cijenu, dogovorili preuzimanje, kupoprodaja je validna i završena. Tako da znači isti je propis i za razgovor sa Viberom, sa WhatsAppom, razgovor direktno sa telefonom, fiksnim telefonom, znači sve su to validni načini postizanja i realiziranja kupoprodaje.