Poštovani hafize, voljela bih vas zamoliti ukoliko bi nam dali savjet o tome kako se ponašati prema svekru ili svekrvi. Kakve su nam obaveze prema njima, da li smo dužni slušati, pomagati, a uz to trpiti nepravdu sa njihove strane, uvrede, spletkarenja i tako dalje?

Vidite, mnoga pitanja koja nam dolaze veoma je teško na njih odgovoriti. S druge strane odgovori se mogu zloupotrijebiti. Znači žena kada se udaje za muža, ona ima prava kod muža i ima obaveze prema mužu. Ona nema nikakve obaveze prema nekome iz njegove rodbine. Znači žena se udaje za čovjeka, njoj je obaveza da bude pokorna svome mužu, muž ima obaveze prema svojoj supruzi koje treba da ispuni i to je to.

Pa su kazali islamski učenjaci u svojim knjigama govoreći da li je ženi obaveza da bude pokorna i da služi roditelje svoga muža, kazali su nije obaveza, kao vid obaveze. Ali je moralno i lijepo i na to ukazuje znači tradicija svih naroda da žena ima neku moralnu obavezu prema roditeljima svoga muža, jer su oni bili razlogom, biološki razlog nastanka njenog muža.

E sada u svemu tome dolazi do tog nekog vaganja gdje je ta granica. Nerijetko se zna dešavati da roditelji muža znaju zloupotrebljavati dobročinstvo te mlade prema njima, od uvreda, od vrijeđanja, od potvora, od udaranja i tako dalje. Tako da žena ima pravo šerijatski da od svog muža traži da stanuje u zasebnoj kući, nije joj obaveza šerijatska da služi njegove roditelje.

Ali je moralno i zbog muža i zbog njih da pokuša da bude prema njima lijepa, da im čini dobročinstvo, da se s njima ne svađa, da se s njima ne raspravlja, pa da i sabura na neke određene uvrede. Ali znači da postavi određene granice, kada te granice pređu da znači jednostavno zatraži od svog muža da te stvari znači reguliše, da ih posavjetuje, da im ukaže da to što rade nije dobro, ili da traži da ne žive zajedno sa njima.