Ako roditelji konzumiraju i puše cigare, zatraže od mene da im donesem iz kuće na terasu, da li sam griješan ako im to ne donesem, pošto znaju vršiti pritisak na mene ako to ne uradim?

Generalno pravilo je teorija, a praksa je nešto drugo. Teorija je da nije dozvoljeno činiti grijeh da bi mi uradili određeno dobročinstvo nekome. Tako da nema pokornosti nikome od stvorenja ako je to nepokornost Allahu. Šta god da od nas neko traži što je nepokornost Allahu, mi se tu ne trebamo pokoriti. E sad ostaje to je teorija. Teorija je da ne treba bez obzira što se radilo o roditelju donijeti njemu alkohol ili duhan zato što je to haram u islamu.

Ostaje momenat praktično kako to riješiti. Ja smatram da je jedini najbolji način da čovjek prije nego što to se od njega zatraži, da sjedne i jasno svojim roditeljima na blag i lijep način kaže: "Vidite, Allah vas nagradio, ja smatram da to što konzumirate duhan je haram. Vi hoćete li to ostaviti ili nećete, ja vam ne mogu to nametnuti na silu. Ali nemojte od mene očekivati bilo kakvu pomoć u pogledu toga." Jednostavno da na vrijeme on pretekne njih. Zato sutra kada mu to i kaže, kaže: "Znate da sam vam rekao da vam to ne mogu uraditi. Mogu otići kupiti hljeb, opraću suđe, ako treba usisaću kuću, sve ću vam učiniti, sve što je dopušteno. Ali nemojte od mene tražiti cigare, nemojte od mene tražiti alkohol."

Tako da moj savjet omladincima koji su iskušani time da žive sa svojim roditeljima, a njihovi roditelji konzumiraju duhan ili alkohol ili nešto drugo što je zabranjeno, nargilu, da im prije nego što dođu u kritičnu situaciju kažu: "Vidite, to što radite je haram. Savjetujem vas da to ostavite. Ali ako vi to ne ostavite, nemojte mene petljati u to, ja vam neću biti u tome pokoran i nemojte se ljutiti na mene." I nakon toga on je uradio ono što je mogao.